Dvadeset godina nakon referenduma koji je doveo do obnove nezavisnosti Crne Gore, političke posledice ovog događaja i dalje snažno oblikuju odnose u regionu i unutrašnje prilike u zemlji. U emisiji „Despot Stefan“, Stefan Surlić i Despot Kovačević osvrnuli su se na atmosferu pre referenduma 2006. godine, međunarodno posredovanje, duboke društvene podele i trenutne odnose između Srbije i Crne Gore.
Prema rečima Kovačevića, referendum nije bio samo političko pitanje, već je trajno promenio identitetsku i političku mapu regiona. „Za sedam dana Crna Gora će obeležiti 20 godina od referenduma. I dalje ima mnogo utisaka o obnovljenoj nezavisnosti i situaciji u kojoj je referendum održan“, rekao je Kovačević. On je podsetio na dug i težak put do referenduma, koji su obeležili intenzivni pregovori između Beograda i Podgorice od početka dvehiljaditih.
„Od 2001. do 2006. godine, tražila su se rešenja kako da se referendum organizuje. Iako je prethodni referendum održan 1992. godine, politički razlaz vlasti u Beogradu i Podgorici krajem devedesetih doveo je do promena u okolnostima koje su omogućile novi referendum“, objasnio je Kovačević. On je istakao da su uslovi pod kojima je referendum održan bili posebno važni, s obzirom na to da je Evropska unija posredovala u pregovorima.
Kovačević je naglasio da je postignuto rešenje da većina izašlih građana mora da podrži nezavisnost, ali uz dodatni prag od 55 odsto glasova. „To je delovalo kao kompromis, ali i kao rezultat međunarodnih pritisaka“, dodao je. Surlić je ocenio da je referendum često opisivan kao „liberalan“, ali da je stvarna atmosfera bila veoma polarizovana. „Ako ste bili za zajedničku državu, bili ste protiv Crne Gore. S druge strane, ako ste podržavali nezavisnost, to se tumačilo kao protivljenje Srbiji“, rekao je on.
Kovačević je ukazao na to da je Crna Gora izlaskom iz zajedničke države rasteretila deo problema koji su opterećivali Srbiju, posebno pitanje Kosova. „Teško je govoriti o alternativnoj istoriji. Mnoge političke krize bi bile zajedničke, ali su se sudbine razdvojile“, smatra Kovačević. Takođe je naglasio da su odnosi između Srbije i Crne Gore nakon referenduma postali sve zategnutiji.
Iako su politički akteri priznali rezultat referenduma, Kovačević smatra da je Srbija trebala da napravi prvi korak prema Crnoj Gori. „Umesto toga, odnosi su išli ka razmimoilaženju“, rekao je. Surlić, s druge strane, verovao je da bi zajednička država bila stabilnija, ali je kasnije shvatio koliko su te federacije teško održive zbog demografskih razlika.
On je ukazao na argument zagovornika nezavisnosti da će Crna Gora brže ući u Evropsku uniju. „Iako se to nije dogodilo do 2014. godine, danas je izvesno da će Crna Gora pre Srbije postati članica EU“, dodao je Surlić. Sagovornici su se osvrnuli i na nacionalne i identitetske podele koje su i dalje prisutne, posebno u vezi sa srpskim identitetom u Crnoj Gori.
Kovačević je ukazao na podelu među Bošnjacima u Crnoj Gori, koji su bili podeljeni između podrške nezavisnosti i straha od novih granica. Dve decenije nakon referenduma, Crna Gora je članica NATO-a i na korak od EU, ali identitetska pitanja i odnosi sa Srbijom ostaju ključne teme u društvu.
U zaključku, referendum iz 2006. godine nije samo promenio političku situaciju već je stvorio duboke identitetske podele koje su i dalje prisutne. Političke posledice tog događaja oblikuju odnose u regionu, a pitanja identiteta i nacionalne pripadnosti ostaju izazovi za Crnu Goru.
