Geopolitička previranja, rast cena nafte i gasa, kao i poremećaji u lancima snabdevanja, postali su svakodnevica koja direktno utiče na cene hrane na globalnom nivou. Građani Srbije sa zebnjom prate nova poskupljenja na rafovima, a stručnjaci upozoravaju da bi najjači talas krize mogao nastupiti tek u drugoj polovini 2026. godine i tokom naredne godine.
O trenutnom stanju u domaćem agrobiznisu, uticaju „troškovne inflacije“ i merama državnog subvencionisanja, razgovarali su dr Zoran Rajić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, i dr Goran Petković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Profesor Rajić naglašava da trenutna situacija, iako izazovna, još nije pokazala svoje najgore lice, te da se glavni udar očekuje sa određenim zakašnjenjem. „Mislim da će glavni udar nastupiti kasnije. Procene stručnjaka FAO-a ukazuju na to da ćemo pravu krizu osetiti u drugoj polovini 2026. godine i tokom 2027. godine, prvenstveno zbog nasleđenih zaliha koje su nam pomogle da prebrodimo dosadašnji period bez drastičnih pomeranja“, objašnjava Rajić.
Prema izveštaju FAO-a, cene hrane su u aprilu porasle za 1,6 odsto u odnosu na mart, što na godišnjem nivou iznosi oko 2 odsto. Iako to ne deluje kao dramatičan skok, za Srbiju su ovi podaci značajni, jer građani troše znatno veći deo svojih prihoda na hranu nego u razvijenijim ekonomijama. Sezonsko povećanje cena voća i povrća dodatno pritisne potrošače, dok globalno beležimo trend smanjenja površina zasejanih pšenicom za oko 2 odsto. Ipak, Rajić umiruje potrošače tvrdnjom da nestašica žitarica neće biti, s obzirom na visoke globalne zalihe.
Kada je reč o uzrocima poskupljenja, profesor Petković ističe koncept „troškovne inflacije“. Porast cena energenata i sirovina vodi do poskupljenja finalnih proizvoda. „Energija je roba koja ulazi u sastav svih drugih roba. Svaki porast cena energije utiče na porast cena svega, pa i hrane“, naglašava Petković, dodajući da su dodatni problemi sa cenama veštačkih đubriva, čiji su glavni snabdevači zemlje pogođene ratnim sukobima.
Petković ukazuje i na to da su neki inputi, poput kartona i papira za pakovanje, smireni nakon pandemije, ali su u poslednjem kvartalu ponovo dostigli vrhunac, što direktno opterećuje cenu koštanja. Kada govori o merama koje država preduzima, naglašava da su kratkoročne mere poput kontrole marži dale polovične rezultate i ističe da je potrebna dugoročna podrška primarnim proizvođačima.
„Svaki dinar dat u subvencije primarnim proizvođačima hrane dobro uložen budžetski novac“, naglašava Petković. On dodaje da su mere diferenciranja cena goriva i refakcija akciza korisne, jer veća ponuda na policama znači da će se tržište samo pobrinuti za cene.
Jedno od ključnih pitanja za standard građana jeste da li će inflacija ostati jednocifrena. Projekcije Narodne banke Srbije su optimistične i kreću se oko 3 odsto, dok su procene MMF-a opreznije i pominju stopu od 5 procenata. „Ako ostanemo u tim granicama, bićemo u zoni umerene inflacije. Međutim, cene hrane i energenata rastu brže od opšteg nivoa cena“, upozorava Petković.
On napominje da se inflacija često „preliva“ preko granica i da su dešavanja na svetskim tržištima faktor koji domaće institucije ne mogu u potpunosti kontrolisati. Sa budžetom od oko 1,2 milijarde evra, srpska poljoprivreda ima značajna sredstva, ali Rajić ističe da novac nije jedini faktor uspeha. „Strategija samodovoljnosti je naš cilj kako bismo amortizovali udare sa svetskog tržišta“, dodaje Rajić, naglašavajući potrebu za pojačanom kontrolom trošenja budžetskog novca.
U zaključku, stručnjaci ukazuju na to da je potrebno intenzivirati podršku domaćim proizvođačima kako bi se osigurala stabilnost cena i snabdevanja hranom.
