Bela špargla je u Srbiji prisutna u ograničenim količinama, dok je zelena varijanta daleko zastupljenija. Ova vrsta špargle se smatra sezonskom i delikatesnom namirnicom, a najčešće se uvozi ili proizvodi u manjim specijalizovanim zasadima. Na tržištu se pojavljuje u proleće, a zbog kratke sezone i zahtevne proizvodnje njena cena je viša.
Za razliku od zelene špargle, bela se uzgaja tako što se biljka tokom rasta zatrpava zemljom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti. Ovaj proces sprečava razvoj hlorofila, što rezultira belom bojom i blažim, nežnijim ukusom. Međutim, ova metoda uzgoja je znatno zahtevnija.
U Evropi, bela špargla je posebno cenjena, naročito u Nemačkoj, gde se proslavlja tokom tradicionalne sezone poznate kao „Spargelzeit“. Veliku proizvodnju bele špargle imaju i Holandija, Francuska, Španija i Italija, dok je prisutna i u Sloveniji i Švajcarskoj, gde se smatra premium sezonskom namirnicom.
U Srbiji je uzgoj špargle prisutan, ali još uvek nije masovan. Bela špargla se najčešće proizvodi na manjim površinama i u specijalizovanim gazdinstvima, a njena dostupnost je ograničena zbog zahtevnog uzgoja i ručne berbe. Iz tog razloga, na domaćem tržištu zadržava status luksuznije i ređe dostupne namirnice.
Cene bele špargle u Srbiji variraju u zavisnosti od porekla i kvaliteta. Uvozna i rana ponuda bele špargle može se kretati od 2.500 do 3.000 dinara po kilogramu. Domaća sezonska proizvodnja se prodaje po ceni od oko 700 dinara po kilogramu ili više pri direktnoj prodaji. U marketima se mogu naći akcijske ponude po cenama od 300 do 400 dinara po pakovanju, ali u ograničenim količinama.
Bela špargla se najčešće može naći u većim trgovinskim lancima, na pijacama tokom proleća, kod lokalnih proizvođača, kao i putem onlajn prodaje specijalizovanih gazdinstava. Domaća proizvodnja se postepeno širi, posebno u regionima sa pogodnim zemljištem i razvijenijom povrtarskom proizvodnjom.
Uzgoj špargle se u Srbiji sve češće navodi kao visokoprofitabilna, ali zahtevna kultura. Procene pokazuju da hektar u punoj rodnosti može donositi značajne prihode, ali uz visoka početna ulaganja i odloženu isplativost, s obzirom na to da prvi ozbiljan rod može doći tek nakon 2–3 godine. Ključni izazovi su ručna berba, specifični uslovi uzgoja i dug period povraćaja investicije.
Iako bela špargla nije masovno prisutna na srpskom tržištu, njena popularnost može rasti, posebno uz širenje domaće proizvodnje i sve veću potražnju za zdravim i premium namirnicama. Na kraju, bela špargla ostaje simbol sezonske kuhinje i delikatesnog uživanja, te se nadamo da će njena dostupnost u Srbiji u budućnosti rasti.
