Veštačka inteligencija i automatizovani sistemi postaju sve važniji u oblikovanju cena u turizmu, što ima značajan uticaj na turiste i turističku industriju Srbije. Naime, kako su za RTS izjavili Aleksandar Seničić iz Jute i Aleksandar Mastilović iz Privredne komore Srbije, cene hotelskog smeštaja se danas menjaju i više puta dnevno, zavisno od faktora kao što su potražnja, popunjenost kapaciteta i pretrage korisnika na internetu.
U poslednjim godinama, Srbija beleži porast broja stranih turista, a domaći turistički centri poput Zlatibora, Kopaonika, Tare i Vrnjačke Banje postaju sve posećeniji. Beograd, kao glavni grad, ostaje nezaobilazna destinacija, ali se cene smeštaja približavaju standardima velikih evropskih gradova.
Aleksandar Seničić ističe da je dinamičko formiranje cena postalo standard u industriji, a da je veštačka inteligencija dodatno unapredila ovaj proces. „Avio-kompanije su prve krenule sa ovim trendom, a sada se to primenjuje i na hotele. Cene se menjaju iz sata u sat, a na njih utiču brojni faktori,“ objašnjava Seničić.
Međutim, pravni okvir u kojem deluje turistička industrija još uvek nije prilagođen ovim brzim promenama. Seničić naglašava da stari zakoni predviđaju da svi putnici koji putuju u istom terminu i na istu destinaciju plaćaju istu cenu, što je gotovo nemoguće u današnjim uslovima. „Cene mogu varirati više puta tokom dana u zavisnosti od potražnje,“ dodaje on.
U tom smislu, Juta planira da razvije platformu koja će objediniti ponudu turističkih usluga u Srbiji i omogućiti pretragu preko veštačke inteligencije. To će pomoći u prilagođavanju ponude potrebama tržišta i unapređenju konkurentnosti srpske turističke industrije.
Aleksandar Mastilović iz Privredne komore Srbije objašnjava kako veštačka inteligencija može da analizira profile potencijalnih gostiju i njihove navike. „Sistem može prepoznati da li je gost zainteresovan za pasivni ili aktivni turizam i na osnovu toga formirati prilagođene pakete koji će zadovoljiti njihove potrebe,“ kaže Mastilović.
Osim toga, cene se dinamički formiraju na osnovu datuma rezervacije, trenutne popunjenosti i procene koliko dugo će kupac ostati zainteresovan za određenu cenu. „Ako napustite platformu i vratite se, cena može biti viša jer sistem pretpostavlja da ste već doneli odluku o kupovini,“ objašnjava Mastilović. Ovaj fenomen, poznat kao „efekat skuvane žabe“, koristi se kako bi se podstaklo kupce da ne odustaju od kupovine.
Za sve ovo je ključno imati dovoljno podataka o gostima. Što više informacija platforme imaju, to su preciznije analize i preporuke koje nude. U eri veštačke inteligencije, podaci postaju osnovni resurs za uspeh u turizmu.
U zaključku, veštačka inteligencija i automatizacija ne samo da menjaju način na koji se formiraju cene, već i celokupno iskustvo putnika. Srbija, sa svojim rastućim turističkim sektorom, mora da se prilagodi ovom novom okruženju kako bi ostala konkurentna na međunarodnom tržištu. Inovacije koje se planiraju mogu značajno doprineti unapređenju ponude i zadovoljstvu gostiju, što je ključno za dalji razvoj turizma u zemlji.
