Ali to je ostalo sa mnom, i jednostavno prihvatam to. Evo, na primer, sada, zbog rata u Ukrajini, kontaktirali su me upravo iz Ukrajine. Zapravo, zato su i objavili knjigu, jer na obe strane, ukrajinskoj i ruskoj, koriste metamfetamin. Vojnici ga koriste za borbu. Tako da je, naravno, moja knjiga interesantna u Ukrajini jer objašnjava odakle to dolazi. Objašnjava efekat koji ima na vojnike, uspone, padove. Tako da je knjiga i dalje savremena na neki način, nažalost. Veoma je tužno što i dalje imamo ratove, što i dalje ubijamo jedni druge zbog neke smešne ideje, kao što je nacionalni identitet. Nije smešno, ali je narativ. To je fikcija, da Ukrajinci, Rusi, moraju da se ubijaju međusobno. Veoma je tužno. Jako je teško ubiti drugog čoveka. To nije prirodno, tako da vojnici koriste metamfetamin, baš kao i nacistički, mladi nemački vojnici. Nisu svi oni bili fanatični nacisti. Neki od njih jesu, mnogo njih jeste, ali bili su tu i obični 18-godišnji momci. Ali davali su im metamfetamin, tada je lakše manipulisati ljudima.
Tako da je velika tema zapravo kako vlade ili režimi koriste droge da oblikuju društvo na određeni način. Neke supstance su dozvoljene, neke su zabranjene, ne bi trebalo da se uzimaju. Tako da su to odluke koje donosi vlada da bi kontrolisala ljude, u suštini, za šta mislim da je veoma loše. Tako da je moj rad posvećen tome, ili protiv te činjenice i pokušavam da proširim svest o tome kako nas vlade kontrolišu i da to mora da prestane. Jer ko su ti ljudi? Mi smo ljudi. Slobodni smo. Možemo da radimo šta god želimo ako ne povređujemo nekoga, treba da razvijemo plemenite načine međusobnog ophođenja. I to je ono o čemu moj rad jeste.
U razgovoru o svojoj knjizi, autor se osvrće na to kako rat u Ukrajini i dalje ima direktan uticaj na njegov rad. Kroz analizu upotrebe metamfetamina među vojnicima, autor nastoji da osvetli načine na koje droge mogu da utiču na moral i psihološko stanje vojnika. Efekti ovih supstanci, kako objašnjava, uključuju pojačanje borbenih sposobnosti, ali i stvaranje dugoročnih problema sa mentalnim zdravljem.
On naglašava da je važno razumeti da su vojnici često samo mladi ljudi koji se nalaze u situacijama koje ne mogu da kontrolišu. Manipulacija kroz korišćenje droga je, prema njegovim rečima, način na koji vlasti mogu da utiču na ponašanje pojedinaca, čime se otvara široka tema o etici i moralnosti u ratu. Autor se protivi ideji da se ratovi vode zbog nacionalnog identiteta, smatrajući to fikcijom koja dovodi do besmislenog nasilja.
Osim što kritikuje upotrebu droga, autor se bavi i širim pitanjima kontrole društva od strane vlada. On veruje da bi ljudi trebali imati veću slobodu i autonomiju, bez straha od represije ili manipulacije. Ovaj aspekt njegovog rada oslikava težnju za promenom percepcije o vlasti i njenoj ulozi u životima pojedinaca.
Na kraju, autor poziva na dijalog i razumevanje među ljudima, ističući potrebu za plemenitim međuljudskim odnosima. Njegov rad je usmeren ka podizanju svesti o problemima koje društvo često zanemaruje, pozivajući na preispitivanje postojećih normi i vrednosti. On se nada da će njegova knjiga doprineti širenju svesti o ovim pitanjima, kao i podstaći ljude da razmišljaju o tome kako možemo da stvorimo bolje društvo, oslobođeno od ratova i nasilja.
Ova tema je posebno aktuelna u svetlu trenutnih sukoba i ratova koji se vode širom sveta, a autorova analiza može poslužiti kao važan podsticaj za razmišljanje o načinu na koji se društva oblikuju kroz istoriju, te kako možemo raditi na stvaranju boljih uslova za buduće generacije. U tom smislu, njegov rad predstavlja značajan doprinos razumevanju složenosti ljudskih odnosa i izazova s kojima se suočavamo u modernom svetu.
