Potpredsednik i poslanik stranke Srbija centra (SRCE) Slobodan Petrović izneo je ozbiljne optužbe na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) i ministra državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović. U intervjuu za televiziju Nova, Petrović je istakao da je ministarka pokušala da objasni podatke o broju osoba starijih od 100 godina koji se nalaze u evidenciji RFZO, ali je njen pokušaj bio neuspešan. On je naglasio da RFZO „ćuti kao zaliven“, što, kako smatra, može biti znak da su podaci koje je izneo tačni.
Petrović je u razgovoru naveo da su podatke koje je izneo dobili zaposleni u RFZO, naglašavajući da su ti podaci poslati na dalju obradu. On je skrenuo pažnju na to da su podaci iz evidencije RFZO i biračkog spiska sporni, ističući potrebu za usklađivanjem i redovnim ažuriranjem ovih baza podataka. „Osim ako nije bila namera da to bude upravo suprotno, kako bi vlast imala prostor za različite zloupotrebe i manipulacije“, dodao je Petrović.
Ministarka Paunović je, s druge strane, odbacila tvrdnje opozicije, ističući da se na biračkom spisku nalazi samo 1.343 osoba starijih od 100 godina, među kojima je najstariji glasač star 113 godina i živi u Zemunu. „Nikakve hiljade, nikakve stotine hiljada. Ovo je podatak koji je vrlo proverljiv“, izjavila je Paunović u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje poslanika Slobodana Ilića iz pokreta Mi snaga naroda.
Ona je takođe naglasila da podaci koje je izneo Petrović, koji se odnose na starije osobe od 100 godina, „nikako ne utiču na birački spisak“. Ova izjava dodatno je pojašnjena time što je ministarka istakla da su podaci o starijim osobama od 100 godina u RFZO-u precizno evidentirani i verifikovani.
S obzirom na ozbiljnost situacije i razlike u izveštavanju između opozicije i vlasti, postavlja se pitanje kako će ovaj slučaj uticati na javno mnjenje i poverenje građana u institucije. Opozicija i dalje izražava zabrinutost zbog mogućih nepravilnosti i zloupotreba u vezi sa biračkim spiskovima, dok vlast insistira na tačnosti i validnosti podataka koje pružaju.
Politička situacija u Srbiji se dodatno komplikuje s obzirom na nedavne proteste i nezadovoljstvo građana prema aktuelnoj vlasti. Mnoge opozicione stranke pozivaju na reforme i transparentnost, dok vlast pokušava da održi stabilnost i legitimitet.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se ovakve diskusije o podacima i evidencijama često koriste kao politički alati za mobilizaciju podrške ili kritiku suprotne strane. Ova situacija može imati dugoročne posledice na politički pejzaž Srbije, gde se građani suočavaju sa sve većom apatijom prema političkim institucijama i liderima.
Dok se ova debata nastavlja, građani Srbije prate situaciju sa pažnjom, očekujući jasne i transparentne odgovore na pitanja koja ih interesuju. U međuvremenu, mediji i analitičari će nastaviti da prate razvoj događaja, kako bi osigurali da javnost bude informisana o svim relevantnim pitanjima.
Ovo pitanje o starijim biračima može postati simbol šireg problema s kojim se Srbija suočava, a to je potreba za reformom i modernizacijom sistema koji upravlja izborima i podacima građana. U tom smislu, važno je da se svi akteri uključe u konstruktivni dijalog kako bi se postigla veća transparentnost i poverenje u institucije.
