Vest o ostavci visokog predstavnika Kristijana Šmita izazvala je brojne reakcije, ne samo u Bosni i Hercegovini, već i van njenih granica. Kancelarija OHR-a je navela da su razlozi za njegovu ostavku privatne prirode, dok se u javnosti spekuliše da je razlog gubitak podrške Sjedinjenih Američkih Država. Šmit ostaje na svojoj poziciji do izbora novog vrhovnog tumača Dejtonskog sporazuma, a mnogi su priželjkivali ovakav razvoj događaja, posebno u entitetu Republika Srpska.
Milorad Dodik, lider RS, najavio je da Šmit neće imati mira i razmatra se mogućnost da se tuži u njegovoj zemlji kako bi se pobile njegove odluke. Dodik insistira da Šmit nikada nije bio visoki predstavnik, što dodatno komplikuje situaciju. On je ukazao na to da će entitet RS učestvovati u predlozima za novog predstavnika, te da će zahtevati da se mandat ograniči na godinu ili dve, u nadi da će se očistiti „smeće“ koje su ostavili prethodni visoki predstavnici.
Dodikova veza sa Šmitom imala je posledice po njegovu političku karijeru, uključujući gubitak mesta predsednika RS i pravosnažne presude zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. U međuvremenu, vlasti RS su se približile američkoj administraciji, što je rezultiralo ukidanjem sankcija protiv mnogih od njih. Dodik je prošle godine najavio da će Šmit otići, a Nenad Stevandić, predsednik NSRS, potvrdio je da je Šmit svestan problema koje je stvorio i da će neko drugi morati da ih reši.
Međutim, frustracije Šmitovim odlukama nisu se ograničile samo na RS. U Federaciji je kritikovan zbog prepravljanja izborne volje na Opštim izborima pre četiri godine, nametanja izmena Ustava i sumnjivih metoda popunjavanja Doma naroda. Njegova odluka o jednokratnoj suspenziji Ustava radi imenovanja Vlade Federacije ostavila je gorak ukus kod mnogih, jer je izbegnut potpis potpredsednika Federacije, Bošnjaka Refika Lende.
Iako Kancelarija OHR-a nije jasno objasnila razloge Šmitove ostavke, Dodik insinuira da su za to odgovorni Amerikanci, a spekulacije ukazuju na razmimoilaženje u stavovima o državnoj imovini, što je ključno za realizaciju strateškog američkog projekta, Južne gasne interkonekcije. Ambasada SAD se nije oglašavala na ovu temu.
Novinar Sedin Ćenan smatra da je Šmit očigledno odbio da postupi kako su tražili njegovi američki partneri i da je stao na stranu Evrope, koja se protivi načinu na koji se projekat sprovodi. Šmit u svojoj javnoj izjavi tvrdi da ostavlja jače institucije, ali mnogi se s tim ne slažu. Spekulacije o njegovim naslednicima uključuju diplomate iz Francuske i Italije, dok bivši potpredsednik Karlo Bilt smatra da Brisel treba da pokaže čvrst stav, naglašavajući da je Kancelarija OHR-a i dalje neophodna za stabilnost Bosne i Hercegovine.
