Desničarska stranka DISI ostvarila je značajnu podršku na nedavnim parlamentarnim izborima na Kipru, prema izlaznim anketama koje su pokazale da je osvojila između 22,5 i 25,5 procenata glasova. Ova stranka, koja se već dugo vremena nalazi na političkom vrhu Kipra, i dalje zadržava svoju poziciju najveće partije. S druge strane, ekstremno desničarska stranka ELAM beleži značajan rast podrške, sa procenjenim rezultatom između 10 i 12,5 procenata, u odnosu na prethodnih 6,8 procenata na izborima 2021. godine.
Ako se trenutni trendovi potvrde, ELAM bi mogao da postane treća najjača stranka u parlamentu, koji ima ukupno 56 mesta. Ova stranka, poznata po svojim vezama sa zabranjenom grčkom organizacijom „Zlatna zora“, koristi svoj porast podrške kako bi se učvrstila na političkoj sceni Kipra. Komunistička stranka AKEL, koja je tradicionalno bila jedna od vodećih stranaka u zemlji, prema izlaznim anketama očekuje podršku između 21 i 24 procenata.
Zanimljivo je da centrističke stranke koje podržavaju trenutnog predsednika Kipra, Nikosa Hristodulidisa, beleže pad podrške u odnosu na prethodne izbore. Tri značajne centrističke partije, DIKO, DIPA i EDEK, suočavaju se sa slabijim rezultatima nego ranije. Ovo može ukazivati na promene u političkom raspoloženju birača i na rastuću nezadovoljstvo građana trenutnom vlašću.
Novi politički pokret ALMA, koji predvodi bivši glavni državni revizor Odiseas Mihailidis, takođe je zabeležio značajan interes birača. Ovaj pokret, koji se fokusira na političke reforme i veću odgovornost vlasti, mogao bi prvi put obezbediti parlamentarni status osvajajući između 4,5 i 5,5 procenata glasova. U isto vreme, centristička stranka DIKO, koja podržava predsednika, može se suočiti sa najgorim rezultatom u svojoj istoriji, sa osvojenih između 8 i 10 procenata.
Stranke Volt i EDEK prognoziraju se između tri i četiri procenata, što ih stavlja na granicu ulaska u parlament. S druge strane, pokret „Direktna demokratija Kipar“, predvođen influenserom Fidijom Panajotu, mogao bi osvojiti između 5,5 i 7,5 procenata glasova, što ukazuje na rastući interes za alternativne političke opcije.
Tokom kampanje, glavne teme su uključivale korupciju i rast troškova života, što su pitanja koja su posebno važna za građane Kipra. ELAM je, s druge strane, svoj program bazirao na protivljenju migracijama i čvrstom stavu u pregovorima sa turskim Kipranima o podeljenom ostrvu, što je privuklo pažnju onih birača koji se osećaju ugroženima zbog trenutne situacije.
Iako izvršna vlast na Kipru pripada predsedniku, ovi izbori se smatraju važnim pokazateljem političkih odnosa u zemlji i mogu značajno uticati na predstojeće predsedničke izbore 2028. godine. Promene u podršci različitim strankama ukazuju na sve veću fragmentaciju političkog pejzaža na Kipru, što može dovesti do novih koalicija i promena u načinu vladanja.
Ukratko, parlamentarni izbori na Kipru doneli su značajne promene u raspodeli moći među strankama, s jasnim naglaskom na rastuću podršku desničarskim i ekstremno desničarskim partijama. S obzirom na trenutne trendove, politička scena Kipra može se suočiti sa dodatnim previranjima u budućnosti, što će nesumnjivo imati dugoročne posledice za stabilnost i razvoj zemlje.
