U Srbiji se sve više postavlja pitanje funkcionalnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje je, prema mišljenju mnogih, postalo nedovoljno efikasno u obavljanju svoje uloge. U analizi koju je sprovela nevladina organizacija „Srce“, ukazuje se na to da je REM postao instrument vlasti, koji ne obezbeđuje objektivnu i nezavisnu kontrolu nad medijima.
Prema izveštaju, REM je izgubio svoju suštinsku ulogu kao regulator medijskog prostora, a njegovo delovanje se sve više svodi na podršku vladajućoj strukturi. Ova situacija dovodi do zabrinutosti među medijskim stručnjacima i novinarima, koji smatraju da je kontrola nad medijima ostala u rukama vlasti, što ozbiljno ugrožava slobodu medija i pravo građana na informacije.
Jedan od ključnih problema koji se ističe u analizi „Srca“ jeste nedostatan odgovor REM-a na brojne pritužbe i kršenja medijskih standarda. Organizacija ukazuje na to da su brojne žalbe na neobjektivno izveštavanje, kao i na kršenje prava novinara, često ignorisane ili minimalno obrađene. Ovakva praksa stvara sumnju u nezavisnost i nepristrasnost ovog tela, koje bi trebalo da predstavlja sve građane, a ne samo interese vlasti.
U izveštaju se takođe navodi da je REM, umesto da deluje kao zaštitnik medijskih sloboda, postao instrument za kontrolu informacija koje se plasiraju javnosti. Ova situacija dodatno komplikuje i već postojeće izazove sa kojima se suočavaju mediji u Srbiji, kao što su pritisci, pretnje i cenzura. Novinari se često nalaze u situaciji da se bore protiv sistema koji im ne pruža adekvatnu zaštitu, već ih naprotiv, dodatno gura u situacije koje ugrožavaju njihovu bezbednost i profesionalnost.
Jedan od ključnih faktora u ovoj situaciji je i nedostatak transparentnosti u radu REM-a. Kritičari tvrde da je proces donošenja odluka unutar ovog tela zatvoren i nedostupan javnosti, što dodatno umanjuje poverenje građana u njegovu efikasnost. Analiza „Srca“ ukazuje na potrebu za reformom REM-a, kako bi se obezbedila veća transparentnost i odgovornost u radu, ali i da bi se osiguralo da se glasovi svih građana čuju i da se njihova prava štite.
Pored toga, neophodno je i unaprediti mehanizme zaštite novinara i medijskih radnika, kako bi se stvorio bezbedniji i slobodniji medijski prostor. U tom kontekstu, „Srce“ apeluje na sve relevantne aktere, uključujući vladu, parlament i civilni sektor, da se zajednički angažuju na unapređenju medijskog zakonodavstva i jačanju nezavisnosti REM-a.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da društvo prepozna značaj slobodnih i nezavisnih medija u demokratiji. Mediji imaju ključnu ulogu u informisanju građana, nadzoru vlasti i promovisanju javnog interesa. Bez adekvatne zaštite i podrške, ova uloga je ozbiljno ugrožena, što može imati dugoročne posledice po demokratske procese u zemlji.
U zaključku, analiza „Srca“ predstavlja alarmantnu sliku trenutnog stanja u oblasti medijske regulative u Srbiji. Potrebne su hitne reforme i konkretne akcije kako bi se obezbedila sloboda medija i zaštitila prava novinara. Samo kroz zajednički rad svih relevantnih aktera moguće je stvoriti uslove za slobodne, nezavisne i odgovorne medije koji će služiti interesima svih građana, a ne samo onih na vlasti.
