Predsednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine (BiH) Mirsad Ćeman je na konferenciji za novinare održanoj u Sarajevu istakao hitnu potrebu za izborom dvoje sudija iz Republike Srpske (RS) kako bi se prevazišlo stanje „potpune paralize“ u kojem se nalazi ova pravosudna institucija. Ćeman je naglasio da je trenutna situacija dovedena do tačke gde se postavlja pitanje ustavnosti i legitimiteta Ustavnog suda BiH, što može biti motivisano određenim interesima pojedinaca ili grupa.
Ustavni sud BiH je od 2022. godine u nepotpunom sastavu, sa ukupno sedam sudija, od kojih su četiri domaće i troje međunarodnih. Odlazak dvoje sudija iz RS u penziju dodatno je otežao rad suda, a vladajuća većina u RS odbija da u Narodnoj skupštini izabere nove sudije. Njihov zahtev je da troje stranih sudija napusti Ustavni sud, što dodatno komplikuje situaciju.
Ćeman je pozvao na hitan izbor nedostajućih sudija i naglasio da Ustavni sud BiH, iako funkcioniše u smanjenom sastavu, zadržava svoj ustavni, legalni i legitimni status. Ova pravosudna institucija igra ključnu ulogu u očuvanju ustavnog poretka, zaštiti prava i vladavini prava u zemlji. On je podsetio da Ustavni sud deluje kao „garant pravne sigurnosti“, i da svako nepoštovanje njegovih odluka može predstavljati krivično delo.
Ćeman je ukazao na to da trenutna situacija dovodi do velikog broja nerešenih predmeta, kojih sada ima oko 13.000. Ustavni sud može raditi jedino u formatu plenarnih sednica, dok bi u punom sastavu mogao delovati u više formata, uključujući i Veliko veće, koje bi činilo šest domaćih sudija. Ova ograničenja otežavaju rad suda i dovode do povećanog broja predmeta koji čekaju na rešavanje.
Zbog zastoja u rešavanju predmeta, građani BiH su sve više primorani da se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. To dodatno naglašava potrebu za hitnim rešenjem problema u funkcionisanju Ustavnog suda.
Ustavni sud BiH, kao deo dejtonske strukture, pre rata imao je devet sudija, od kojih je šest domaćih (po dvoje iz tri konstitutivna naroda) biralo parlamenti bh. entiteta, dok je preostalo troje birano od strane predsednika Evropskog suda za ljudska prava nakon konsultacija sa Predsedništvom BiH.
Ćeman je na kraju ponovio važnost pravosudnog sistema u očuvanju pravne sigurnosti i stabilnosti u Bosni i Hercegovini, naglašavajući da je neophodno da institucije rade u skladu sa zakonom kako bi se obezbedila pravna sigurnost za sve građane. U svetlu trenutne situacije, očigledno je da je hitno rešenje neophodno kako bi se osiguralo da Ustavni sud može nastaviti da obavlja svoje funkcije i da se građanima pruži pravda na domaćem terenu, bez potrebe za obraćanjem međunarodnim institucijama.
Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o funkcionisanju pravosudnog sistema u BiH i naglašava potrebu za hitnim reformama koje bi omogućile efikasno rešavanje predmeta i očuvanje vladavine prava. Pratite nas na našim društvenim mrežama za više informacija o razvoju situacije i budućim koracima u rešavanju ovog važnog pitanja.
