Na poslaničkim izborima u Novom Zelandu, nijedan od glavnih blokova stranaka nije uspeo da osvoji apsolutnu većinu. Prebrojavanje više od 95% glasova pokazuje da su dosadašnji vladajući konzervativci u maloj prednosti, ali je neizvestan opstanak njihove vlade. Nacionalna stranka predsednika Vlade Kristofera Laksona, zajedno sa koalicijnim partnerima, libertarijanskom ACT i populističkom strankom „Novi Zeland na prvom mestu“, blizu je ostanka na vlasti sa minimalnom prednošću od samo jednog mandata.
Ukoliko se ova situacija potvrdi, Nacionalnoj stranci će biti potrebni pregovori za formiranje nove vlade, što zavisi od prebrojavanja preostalih glasova. Na drugoj strani, levičarski blok predvođen Laburističkom strankom i Krisom Hipkinsom nije uspeo da obezbedi većinu. Ovakvo stanje rezultata može značiti da će formiranje sledeće vlade trajati nedeljama, zbog neizvesnosti koja prati konačne rezultate.
Lakson nije proglasio pobedu u govoru pristalicama u sedištu Nacionalne stranke u Oklandu nakon ponoći. „Nacionalna stranka je ponovo najveća stranka u parlamentu i imamo put ka formiranju sledeće vlade, ali moram vam odmah reći da je razlika toliko mala da je ishod neizvestan“, rekao je on. S druge strane, Hipkins nije priznao poraz, dodajući: „Večeras je Novi Zeland progovorio. Možda će nam trebati malo više vremena da shvatimo šta ste tačno poručili.“
Ova neizvesnost može biti pogubna i za Nacionalnu i za Laburističku stranku, koje su dugo dominirale politikom Novog Zelanda. Oba bloka su osvojila manje od 30% glasova, što potvrđuje ankete sprovedene pre izbora, koje su ukazivale na to da javnost nije naročito zainteresovana ni za jednu od tih stranaka.
Glasači su ojačali manje stranke, a posebno je popularizovana Stranka prilika (Opportunity), koja ima pragmatičan program zasnovan na socijalno liberalnim, tehnokratskim i ekološki usmerenim idejama. Da bi neka koalicija stranaka mogla da vlada, potrebno je da ima više od polovine poslaničkih mesta u parlamentu, a ukupni broj mesta utvrđuje se zvaničnim proračunima na osnovu specifičnosti izbornog sistema Novog Zelanda.
Prema današnjim podacima, parlament bi mogao da ima 130 poslaničkih mesta, pri čemu je za većinu potrebno 66. Poslanici iz redova konzervativaca su danas odbili da proglase pobedu na izborima. Glasanje je počelo 26. oktobra i završilo se danas, a pravo glasa je imalo oko 3,8 miliona registrovanih glasača. Konačni rezultati izbora se očekuju krajem novembra.
Izbori su otkrili duboku podelu u političkom pejzažu Novog Zelanda, gde su glasači pokazali želju za promenom i jačanjem manjih stranaka. Ova situacija može doneti nove političke izazove i potencijalne koalicije koje će oblikovati budućnost zemlje. U narednim nedeljama, pažnja će biti usmerena na pregovore o formiranju vlade, dok će političke stranke pokušavati da pronađu zajednički jezik i dogovore se o budućem vođenju države.
Društvene mreže i mediji prate situaciju, a građani su pozvani da ostanu informisani o razvoju događaja. Ovaj izborni ciklus jasno ukazuje na promene u političkoj dinamici Novog Zelanda, a rezultati će imati dugoročne posledice na politički život u zemlji.
