Guvernerka Centralne banke Crne Gore (CBCG) Irena Radović izjavila je da je Davor Macura, vlasnik Alta banke, planirao da, nakon preuzimanja Adiko banke, uđe u još dve banke na crnogorskom tržištu. Ova informacija dolazi u kontekstu pritisaka na CBCG nakon što je odbila zahtev Alta banke za preuzimanje Adiko banke, što je izazvalo reakcije javnosti i političkih struktura.
Tokom sednice skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, Radović je istakla da su pritisci na CBCG dolazili preko posrednika i pojedinaca, a ne direktno iz političkih krugova. O ovim pritiscima su obavešteni nadležni državni bezbednosni organi. Radović je naglasila da je CBCG prvi sastanak sa Macurom imala u oktobru 2025. godine, gde su razgovarali o važnosti integriteta crnogorskog finansijskog tržišta.
Nakon što je CBCG odbila zahtev Alta banke, Radović je primetila da su se pojavile dodatne „dobronamerne sugestije“ koje su se odnosile na izbor viceguvernera CBCG. Ona je ukazala na to da su pokušaji uticaja bili prisutni i u vezi sa uslovljavanjem licenciranjem određenih banaka, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Guvernerka je napomenula da su o svim pritiscima i tipovima uticaja obavešteni nadležni državni organi.
Prema rečima Radović, period kada nisu izabrani viceguverneri CBCG bio je posebno aktivan za različite vrste pritisaka. Pored slučaja Alta banke, ovi pritisci su se odnosili i na druge situacije u kojima je CBCG odbila izdavanje licenci. Guvernerka je istakla da su svi podaci o identitetu i vrstama pritisaka prenešeni relevantnim institucijama, uključujući bezbednosne procene zbog prirode i karaktera lica koja su vršila pritisak.
Radović je takođe napomenula da je postupak provere poslovanja Alta grupacije započet još u avgustu 2023. godine, pre njenog imenovanja na mesto guvernerke. Tokom njenog mandata, dozvola za platnu instituciju Alta Pay je izdata, što dodatno komplikuje situaciju.
Poslanik Boris Mugoša postavio je pitanje o poslovanju crnogorskih državnih kompanija sa Alta bankom, na šta je Radović odgovorila da je to pitanje u nadležnosti Narodne banke Srbije. Ona je takođe odbacila tvrdnje o višemilionskim iznosima koji su izneseni iz Crne Gore u Srbiju, ističući da nisu registrovane takve transakcije.
Prema njenim rečima, jedina zabeležena transakcija iznosila je 50.000 evra, koja se odnosila na jedno nemačko pravno lice, dok su prosečne transakcije iznosile samo 63 evra. Radović je jasno stavila do znanja da nije bilo odlivanja novca ni prema drugim destinacijama, čime je dodatno podvukla stabilnost crnogorskog finansijskog sistema.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost i izazove sa kojima se suočava crnogorski bankarski sektor, kao i na važnost transparentnosti i integriteta u poslovanju finansijskih institucija.
