Iako mnogi lavandu smatraju tipično mediteranskom biljkom, pokazalo se da ona uspeva i u kontinentalnom delu Hrvatske. Porodica Zec iz Slavonije pre dve decenije odlučila je da se bavi njenim uzgojem, prepoznajući njene prednosti u lakoći održavanja i otpornosti na bolesti i štetočine.
Monika Fekete, član porodice Zec, ističe da je slavonsko zemljište odlično za mediteranske kulture. Vreme je pokazalo da su čak i Dalmatinci uvideli kvalitet slavonske lavande, zbog čega danas i oni uzgajaju ovu biljku kao svoj proizvod. Ovaj preokret u uzgoju lavande u kontinentalnom delu Hrvatske može se smatrati pravim uspehom.
Iako je prošlogodišnja berba bila veoma uspešna, porodica Zec se suočava s izazovima koje donose vremenske prilike i sušni periodi. Anica Zec naglašava da su prošle godine morali povremeno da navodnjavaju plantaže zbog izuzetno sušnog vremena, što se verovatno može očekivati i ove godine. Pored toga, smatraju da bi veće površine pod lavandom mogle doneti ozbiljniji prihod.
U Hrvatskoj trenutno postoji oko 350 porodičnih gazdinstava koja se bave uzgojem lavande. Većina proizvođača samostalno prerađuje biljku, pošto organizovanog otkupa praktično nema. Anica Zec ističe potrebu za boljom prodajom i većom potrošnjom domaćih proizvoda, naglašavajući da su proizvodi od lavande, pre svega, lekoviti i prirodni.
Stručnjaci potvrđuju potencijal lavande, a prehrambeno-tehnološki fakultet u Osijeku već radi na razvoju prirodnog konzervansa na bazi lavande. Dekanka fakulteta, Danica Jokić, objašnjava da je cilj zameniti sintetičke konzervanse prirodnim kako bi se produžio rok trajanja proizvoda i dobio prirodniji kozmetički proizvod.
Trenutno se lavanda gaji na oko 250 hektara u Hrvatskoj, a najveće površine nalaze se u Slavoniji. Stručnjaci ukazuju na to da klimatske promene i sve veći broj sunčanih dana pogoduju uzgoju ove kulture na kontinentu. Monika Tkalec sa Fakulteta agrobiotehničkih nauka Osijek naglašava da se količina eteričnog ulja povećala, a njegov kvalitet može da se takmiči sa kvalitetom dalmatinske lavande.
U poslednje vreme, lavanda se sve više prepoznaje kao potencijalna kultura koja može doprineti razvoju lokalne ekonomije. Pored toga što je popularna u kozmetičkoj industriji, lavanda se koristi i u prehrambenoj industriji, a njena lekovita svojstva doprinose zdravlju ljudi. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, ne čudi što se sve više ljudi odlučuje na uzgoj ove biljke.
U budućnosti se očekuje dalji razvoj i unapređenje proizvodnje lavande u Hrvatskoj, a sa pravim pristupom i podrškom, ova biljka može postati značajan izvor prihoda za mnoge poljoprivrednike. Porodica Zec i drugi proizvođači nastavljaju sa radom na unapređenju svojih plantaža, nadajući se da će uspeti da prevaziđu izazove koji dolaze s klimatskim promenama i da će lavanda postati još jedan simbol slavonske poljoprivrede.
Ova priča o lavandi u Slavoniji pokazuje kako se tradicija i inovacija mogu spojiti u modernoj poljoprivredi, otvarajući vrata novim mogućnostima za razvoj i prosperitet u ovom regionu. Lavanda ne predstavlja samo biljku koja ukrašava pejzaž, već i potencijalni izvor ekonomske koristi i zdravstvenih benefita za lokalnu zajednicu.
