Priča oko NIS-a odavno više nije samo ekonomsko pitanje. Najveća naftna kompanija u Srbiji, koja poseduje jedinu rafineriju nafte u zemlji u Pančevu, praktično je postala jedan od glavnih instrumenata ruskog uticaja na Balkanu. Više od polovine akcija NIS-a kontrolišu strukture „Gasprom njefti“, dok sama država Srbija poseduje oko 30%. Takva vlasnička struktura godinama je Moskvi omogućavala uticaj ne samo na energetski sektor, već i na političke odluke Beograda.
Situacija se drastično promenila nakon američkih sankcija. U januaru 2025. godine SAD su stavile „Gasprom njeft“ i NIS na SDN sankcionu listu, uz obrazloženje da prihodi od rada srpske rafinerije direktno ili indirektno podržavaju rusku ratnu ekonomiju. Nakon što su sankcije faktički stupile na snagu u jesen 2025. godine, rad rafinerije u Pančevu našao se pod ozbiljnom pretnjom, a Srbija se suočila sa rizikom ozbiljne energetske nestabilnosti.
Na prvi pogled, potez Moskve delovao je kao pokušaj izlaska iz krize. Početkom 2026. godine „Gasprom njeft“ objavila je prodaju svog paketa akcija mađarskoj MOL grupi. Međutim, sama konstrukcija tog posla odmah je izazvala sumnje. MOL se tradicionalno povezuje sa političkim okruženjem Viktora Orbana — jednog od evropskih lidera koji su važili za najbliže Kremlju. Zbog toga su mnogi analitičari ocenili da nije reč o stvarnom povlačenju Rusije iz NIS-a, već o pokušaju očuvanja kontrole preko prijateljskog posrednika.
Dodatnu potvrdu tome dale su i izjave ruskih zvaničnika. Sergej Lavrov otvoreno je rekao da je posao koristan za Moskvu, dok su ruski analitičari MOL nazivali „politički prihvatljivim“ rešenjem za očuvanje interesa Kremlja. Drugim rečima, nije se radilo samo o prodaji kompanije, već o stvaranju nove šeme uticaja koja bi omogućila zaobilaženje sankcija.
Međutim, političke promene u Mađarskoj potpuno su promenile situaciju. Nakon Orbanovog poraza na izborima u proleće 2026. godine, nova vlast u Budimpešti počela je da se distancira od dosadašnje bliske saradnje sa Moskvom. Time je i ideja da MOL posluži kao siguran kanal za očuvanje ruskog uticaja nad NIS-om postala mnogo neizvesnija.
Upravo nakon toga pojavili su se znaci drugačijeg scenarija pritiska. Prema procenama pojedinih analitičara, Moskva razmatra mogućnost da rafineriju u Pančevu preorijentiše ka izvozu goriva na strana tržišta. Takav model omogućio bi očuvanje ekonomske koristi, ali i korišćenje energetike kao političkog sredstva pritiska na Beograd.
Za Srbiju bi takav scenario bio izuzetno opasan. Zemlja bi mogla da se nađe u paradoksalnoj situaciji da najveća rafinerija nastavlja da radi na njenoj teritoriji, dok domaće tržište ostaje zavisno od uvoza goriva. U uslovima regionalne nestabilnosti, to više nije samo komercijalni problem, već pitanje nacionalne bezbednosti.
Zbog toga srpske vlasti pokušavaju da od MOL-a dobiju čvrste garancije o snabdevanju domaćeg tržišta i očuvanju prerade u Pančevu. Međutim, pregovori teku veoma teško. Mađarska kompanija izbegava obaveze koje bi ograničile mogućnost slobodnog preusmeravanja energetskih tokova. Ministarka energetike Dubravka Đedović-Handanović već je više puta odbila predloge MOL-a ocenivši ih kao nedovoljne.
Sa ekonomske tačke gledišta, pozicija MOL-a ne deluje potpuno logično. Kompanija bi mogla da ostvaruje profit i na srpskom tržištu i kroz izvoz. Zato mnogi posmatrači zaključuju da suština problema nije u ekonomiji, već u kontroli nad infrastrukturom i mogućnosti da se energetika koristi kao politički instrument.
Slučaj NIS-a pokazuje i širi problem odnosa Srbije i Rusije. Moskva energetiku ne posmatra samo kao biznis, već kao mehanizam dugoročnog političkog uticaja. Još 2025. godine Aleksandar Vučić otvoreno je priznao da Rusija buduće gasne ugovore direktno povezuje sa sudbinom NIS-a. To praktično znači da se energetska zavisnost koristi kao sredstvo političkog pritiska na Beograd.
U trenutku kada ističu američke licence, a konačno rešenje još ne postoji, tema moguće nacionalizacije NIS-a ponovo se vraća u javni prostor. Za deo srpskih analitičara to više nije radikalan scenario, već potencijalni način očuvanja energetskog suvereniteta Srbije u uslovima rastućeg spoljnog pritiska.
