Grupa bošnjačkih političara iz Republike Srpske (RS) uputila je danas dopis Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), ukazujući na sistemsko kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, Ustava Bosne i Hercegovine (BiH), odluka Ustavnog suda BiH, kao i međunarodnih obaveza u oblasti ljudskih prava. Pismo je upućeno u trenutku kada će Savet bezbednosti raspravljati o stanju u BiH, 12. maja.
U dopisu su istakli ključne probleme sa kojima se Bošnjaci suočavaju u RS, uključujući nepriznavanje bosanskog jezika kao ravnopravnog službenog jezika. Takođe, ukazali su na diskriminaciju u obrazovanju, nedostatak budžetskih sredstava za bošnjačku zajednicu, kao i na prakse zapošljavanja koje su pristrasne prema Bošnjacima. Osim toga, pomenuli su i strukturnu nezastupljenost Bošnjaka u policijskim strukturama i glorifikaciju osoba osuđenih za genocid, uz negiranje sudski utvrđenih činjenica o genocidu u Srebrenici.
U pismu se navodi: „Trideset godina posle Dejtona, Bošnjaci u entitetu Republika Srpska i dalje se suočavaju sa strukturnom neravnopravnošću u jeziku, obrazovanju, zapošljavanju i javnom životu. Ovo nije politička izjava, već dokumentovani prikaz kršenja obaveza koje su prihvaćene potpisivanjem mirovnog sporazuma.“ Potpredsednik RS iz bošnjačkog naroda, Ćamil Duraković, podelio je sadržaj pisma putem društvenih mreža.
Političari su se obratili Savetu bezbednosti kao telu koje ima posebnu odgovornost za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, naglašavajući potrebu za praćenjem sprovođenja mirovnog sporazuma. U pismu su ukazali na ozbiljnu ugroženost ljudskih prava Bošnjaka u RS i istakli da je neprovođenje Aneksa 7, koji se odnosi na povratak i integraciju izbeglica, jedno od ključnih pitanja mira i jednakopravnosti.
Bošnjački političari su pozvali Savet bezbednosti da zatraži od visokog predstavnika za BiH, Kristijana Šmita, da preduzme mere kako bi se obezbedila ustavna ravnopravnost konstitutivnih naroda u RS. To bi uključivalo otklanjanje diskriminatorskih propisa, uvođenje afirmativnih mera zapošljavanja, kao i inkluzivnu budžetsku politiku.
U pismu su dodali da su navedene mere ključne za sprovođenje Aneksa 7 Dejtonskog sporazuma, koji ostaje nesproveden u RS više od 30 godina nakon potpisivanja mirovnog sporazuma. Pismo su potpisali različiti bošnjački političari, uključujući Durakovića i poslanike iz Narodne skupštine RS.
S druge strane, Vlada RS je takođe dostavila svoj izveštaj Savetu bezbednosti UN, naglašavajući svoju opredeljenost za potpuno sprovođenje Dejtonskog sporazuma, ali i iznoseći oštre kritike na račun Kristijana Šmita, koga smatraju odgovornim za podrivanje vladavine prava i suvereniteta BiH.
Ova situacija ponovo otvara pitanja o položaju Bošnjaka u RS i izazove sa kojima se suočavaju, istovremeno naglašavajući potrebu za međunarodnom pažnjom i delovanjem.
