Kako se približavaju vanredni parlamentarni izbori, Srbija postaje sve vidljivija meta ruskog političkog i informacionog uticaja. Moskva istovremeno koristi nekoliko dobro poznatih instrumenata: istorijske sukobe sa susedima, pitanje Kosova, proruske medijske resurse, pravoslavne i kulturne veze, lojalne političke organizacije i, kako pokazuju pojedina istraživanja, aktivnosti obaveštajnih službi.
Dodatni faktor predstavlja unutrašnja nestabilnost u samoj Srbiji. Nakon gotovo dve godine protesta koji su usledili posle tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je došlo do pada nadstrešnice, Aleksandar Vučić najavio je vanredne parlamentarne izbore. U takvim okolnostima borba za javno mnjenje postaje posebno značajna, dok rusko prisustvo u informacionom prostoru Srbije dobija dodatnu političku težinu.
Jedna od ključnih metoda jeste vraćanje starih istorijskih nezadovoljstava u javnu debatu. Proruski resursi redovno se bave odnosima Srbije i Hrvatske, optužujući Zagreb za prisvajanje srpskog kulturnog nasleđa. Među najčešće korišćenim primerima nalaze se krsna slava, koja je uvrštena na listu UNESCO-a, kao i sporovi oko nasleđa Nikole Tesle.
Još osetljivije ostaje pitanje Kosova. Vršilac dužnosti stalnog predstavnika Rusije pri OEBS-u Aleksandar Volgarev govorio je o 800 etnički motivisanih napada na Srbe na Kosovu od 2021. do 2026. godine, kao i o konfiskaciji 132 objekta. Ruska strana koristi takve tvrdnje za promovisanje teze o potrebi vraćanja Kosova pod upravu Beograda. Istovremeno, popis iz 2024. godine pokazuje da srpsko stanovništvo na Kosovu broji manje od 40 hiljada ljudi, dok ukupan broj stanovnika iznosi oko 1,58 miliona. Statistika se tako u političkoj komunikaciji pre svega pretvara u emocionalni instrument čiji je cilj održavanje osećaja stalne ugroženosti.
Istraživanja informacionog prostora pokazuju da pitanje Kosova zaista ostaje jedna od najpogodnijih tema za ruski uticaj. RT Balkan i Sputnik Srbija više puta su položaj srpske zajednice predstavljali kroz prizmu pretnji, pritisaka i sukoba sa Zapadom, nakon čega su takve sadržaje prenosili i drugi mediji i portali na srpskom jeziku.
Antiukrajinska komponenta ove kampanje posebno je došla do izražaja tokom posete Volodimira Zelenskog Beogradu u avgustu 2026. godine. Organizacije „NAŠI“, „Dveri“ i „MI – SNAGA NARODA“, koje zastupaju proruske stavove, organizovale su proteste i prikupljanje potpisa. Posetu ukrajinskog predsednika opisivale su kao „izdaju“, istovremeno zahtevajući da se pitanje odnosa sa Evropskom unijom iznese na referendum.
Prema istraživanjima, informacioni pritisak dopunjuju i sajber operacije. Istraživači vsquare.org izvestili su o napadima ruskih hakerskih grupa povezanih sa SVR-om i GRU-om na elektronsku poštu beogradskog analitičkog centra BCSP. Prema njihovim navodima, cilj višemesečnih napada bio je prikupljanje informacija o civilnom društvu uoči izbora.
Međutim, ruska strategija u Srbiji nije ograničena samo na politiku i medije. Značajan deo uticaja gradi se kroz kulturu, istorijsko sećanje i Pravoslavnu crkvu.
U Bileći se održavaju parastosi Romanovima, u Zrenjaninu se organizuje festival „Ljubav prema Rusiji i Belorusiji“, dok je za 22. oktobar 2026. godine u Moskvi planiran okrugli sto o „rusko-balkanskoj humanitarnoj saradnji“, uz učešće predstavnika najmanje deset ruskih regiona. Nakon posete Zelenskog, u Sremskim Karlovcima pojavili su se murali sa Vladimirom Putinom — još jedan simboličan element borbe za javno mnjenje.
Verske veze takođe ostaju važan deo ruske „meke moći“. Srpski patrijarh Porfirije i poglavar Ruske pravoslavne crkve patrijarh Kiril javno govore o „bratskoj ljubavi“ između naroda i crkava. Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, sa svoje strane, odnose Aleksandra Vučića i Vladimira Putina opisuje kao prožete međusobnim poštovanjem.
Posebno je zanimljivo što takve izjave dolaze u trenutku pregovora o mogućoj prodaji ruskog udela u naftnoj kompaniji NIS mađarskom MOL-u. Politička retorika o nepromenljivom prijateljstvu tako postoji paralelno sa veoma pragmatičnim ekonomskim pregovorima.
Posebno mesto zauzima ruski medijski sistem u Srbiji. Sputnik Srbija i RT Balkan deluju iz Beograda i mogu da šire sadržaje daleko izvan granica zemlje. Reporteri bez granica naveli su da sadržaje RT Balkana prenose i drugi srpski mediji, zahvaljujući čemu ruski narativi dopiru do znatno šire publike od neposrednih čitalaca RT-a.
Prema procenama istraživača, uticaj ovakvih platformi ne leži toliko u njihovoj sopstvenoj publici koliko u sposobnosti da nameću teme koje zatim preuzimaju lokalni portali, televizije, blogeri i društvene mreže. Istraživanja informacionog prostora Srbije takođe pokazuju da proruske teze ne šire samo ruski državni mediji već i srpski provladini medijski resursi.
Kosovo, međutim, nastavlja da ima ulogu jednog od glavnih političkih instrumenata Moskve.
U Skupštini Srbije je 19. avgusta 2026. godine održana konferencija na kojoj su učestvovali ruski ambasador Bocan-Harčenko i bivši potpredsednik ruske Državne dume Sergej Baburin. Jedna od centralnih poruka skupa bila je tvrdnja da Evropska unija navodno želi da natera Srbiju da „ratuje protiv Rusije i odrekne se Kosmeta“.
Slične tvrdnje šire Aleksandar Vulin i predsednik „Srpske lige“ Aleksandar Đurđev, kojeg je ranije odlikovalo rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Pritisak Brisela na Beograd oni objašnjavaju odbijanjem Srbije da se pridruži sankcijama protiv Rusije i njenim stavom prema Kosovu. Na taj način dve različite teme — evropske integracije i teritorijalni spor — spajaju se u jednu političku priču: Srbiji se sugeriše da mora da bira između „Zapada“ i tradicionalnih nacionalnih interesa.
Najozbiljniji deo čitave priče predstavlja navodna aktivnost ruskih obaveštajnih službi.
Početkom juna 2026. godine na srpsko-mađarskoj granici uhapšena su dvojica navodnih „jednokratnih ruskih agenata“, kod kojih je pronađena eksplozivna naprava. Kako su izvestili Bild i Die Welt, istraga ih je povezivala sa pripremom diverzije protiv odbrambenog objekta u Nemačkoj koji je imao veze sa podrškom Ukrajini.
Još jedna ozbiljna optužba stigla je od bivše članice Pussy Riot Rite Flores. Prema njenim rečima, ruski FSB joj je tokom leta 2025. godine naložio da organizuje ubistvo Petra Verzilova na teritoriji Srbije.
Na toj pozadini ruska diplomatija nastavlja da javnosti predstavlja potpuno drugačiju sliku. Ambasador Bocan-Harčenko masovne proteste u Srbiji objašnjava finansiranjem sa Zapada, dok istovremeno odbacuje optužbe za rusko mešanje u unutrašnju politiku zemlje.
Upravo kombinacija informacionog, političkog, kulturnog i navodnog bezbednosnog uticaja navodi istraživače da Srbiju posmatraju kao jednu od ključnih meta ruske strategije na Zapadnom Balkanu. Jamestown Foundation i autori istraživanja objavljenih u Global Policy povezuju ova dešavanja sa širom strategijom hibridnog uticaja, u kojoj se periodi izbora koriste kao posebno pogodan trenutak za delovanje na unutrašnju i spoljnu politiku država regiona.
Posebnu pažnju zaslužuje podudaranje ciljeva Moskve i dela beogradskog političkog establišmenta. Istraživači vsquare.org ukazuju da se pod pritiskom obe strane neretko nalaze iste grupe: nezavisni novinari, proevropski aktivisti i organizacije civilnog društva. To daje osnovu da se govori ne samo o ideološkoj bliskosti već i o mogućoj koordinaciji pojedinih pravaca pritiska.
Istovremeno, politika Srbije ostaje protivrečna. Magazin Radar ukazuje na upečatljiv detalj: uprkos višegodišnjoj proruskoj retorici Beograda, vrednost oružja proizvedenog u Srbiji koje je završilo u Ukrajini premašila je milijardu evra.
Tako nastaje svojevrstan politički paradoks. Srbija istovremeno održava bliske odnose sa Moskvom, nastoji da nastavi evropske integracije i posredno učestvuje u isporukama naoružanja Ukrajini. Upravo takva višesmerna politika stvara prostor za spoljni pritisak. Uoči izbora Kremlj pokušava da postojeće protivrečnosti iskoristi što efikasnije — preko Kosova, istorijskih trauma, medijske propagande, verske bliskosti i političkih mreža uticaja.
