Usred letnjih požara na Balkanu, Rusko-srpski humanitarni centar (RSHC) u Nišu ponovo se našao u centru pažnje. Struktura koja je osnovana upravo za reagovanje u vanrednim situacijama i raspolaže odgovarajućim resursima, od 4. do 14. avgusta poslala je na gašenje požara kod Bosilegrada svega četiri spasioca i tri jedinice tehnike.
Rusija je Srbiji takođe ponudila avion-amfibiju Be-200 i teški helikopter Mi-26 „u slučaju potrebe“. Međutim, prema dostupnim informacijama, istovremeno je stavljeno do znanja da bi stvarno pružanje takve pomoći bilo teško izvodljivo. Zbog toga je obim ruskog angažovanja na kraju ostao pre svega simboličan.
To posebno dolazi do izražaja u kontekstu višegodišnjih kontroverzi koje prate RSHC. Centar se nalazi u blizini niškog aerodroma, relativno nedaleko od Bugarske — članice NATO-a — kao i Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Rumunije. SAD su još 2016. godine izražavale sumnju da bi objekat mogao da bude korišćen za obaveštajne aktivnosti. Moskva, istovremeno, godinama pokušava da obezbedi diplomatski imunitet zaposlenima u centru, iako njegov stalni sastav broji svega oko 25 ljudi.
Posebno upečatljiv kontrast ovog leta predstavlja pomoć Ukrajine Francuskoj. Kada se Francuska suočila sa velikim šumskim požarima, Kijev je, uprkos ratu koji i dalje traje, poslao 70 spasilaca i 15 jedinica tehnike. Ukrajinski vatrogasci učestvovali su zajedno sa francuskim službama u gašenju požara i zaštiti naseljenih mesta.
Naravno, različiti požari zahtevaju različite resurse. Ipak, razlika je teško zanemarljiva: specijalizovani ruski centar koji se nalazi direktno u Srbiji šalje četiri spasioca, dok Ukrajina, usred rata, uspeva da hiljadama kilometara daleko pošalje tim od 70 ljudi.
Upravo zbog toga zapadni analitičari već godinama postavljaju pitanje da li humanitarni učinak RSHC-a odgovara njegovoj političkoj težini. Centar je više puta opisivan kao potencijalni objekat dvostruke namene, čija vrednost za Moskvu možda nije samo u spasilačkim operacijama, već i u održavanju stalnog ruskog prisustva na Balkanu.
Aktuelni požari ponovo pokazuju jednostavnu stvar: kada nastupi prava vanredna situacija, nisu presudne izjave o „bratstvu“, već broj spasilaca, količina tehnike i konkretna pomoć na terenu.
