Teško je proceniti raspoloženje javnosti u zemlji u kojoj je neslaganje sa vlašću zabranjeno, ali sve veća zabrinutost Rusa zbog rata u Ukrajini ukazuje na rastuće nezadovoljstvo. Rat se ponovo našao na prvom mestu među brigama ruskih građana kada su upitani da navedu najhitnije probleme sa kojima se zemlja suočava. U anketi sprovedenoj u maju, sukob je navelo 33 odsto ispitanika, dok su niske plate i visoke cene sledili sa 24 i 18 odsto, redom. Ovi problemi su postali sve značajniji, a posebno su povezani sa četvorogodišnjom invazijom punog obima.
Povratak rata na prvo mesto ukazuje na značajnu promenu u javnom raspoloženju prema „specijalnoj vojnoj operaciji“ i njenom uticaju na svakodnevni život, ocenjuje Oleksandr Šulga, rukovodilac Instituta za proučavanje konflikta i analize Rusije (IKAR). Posebno je značajno što su ispitanici dobili otvoreno pitanje o tome šta ih najviše brine, bez ponuđenih odgovora koji bi mogli da ih usmere. U prvoj godini invazije, 2022. godine, 50 odsto ispitanika je navodilo rat kao glavni problem, dok su tokom 2023. godine počele da rastu pritužbe na niske plate i visoke cene.
Međutim, rat je početkom 2024. godine izgubio prvo mesto među glavnim brigama građana, a taj trend se nastavio i tokom 2025. godine. Ova promena se može objasniti „normalizacijom“ rata u životima većine Rusa, njegovim ograničenim direktnim uticajem na život svakodnevnog stanovništva i odsustvom očiglednih fizičkih posledica. Odluka Kremlja da izbegne masovnu mobilizaciju i umesto toga novcem privlači ljude u vojsku, takođe je odigrala važnu ulogu.
Muškarci su podsticani da potpisuju ugovore uz visoke novčane naknade, dok su zatvorenicima obećavana oslobađanja u zamenu za učešće u ratu. Tokom 2023. i 2025. godine, odlazak na front za mnoge Ruse bio je pitanje ličnog izbora. Za većinu društva, sopstvena finansijska situacija i stanje u privredi bili su daleko važniji, pa su niske plate i visoke cene ostale među glavnim brigama građana.
Krajem 2025. godine, rat je počeo da utiče na svakodnevni život Rusa na nove načine. Ukrajinski napadi dronovima izazvali su ozbiljne nestašice goriva, dok su ograničenja pristupa internetu i društvenim mrežama, uvedena pod izgovorom bezbednosnih razloga, pogodila većinu stanovništva. Nesklad između zvaničnog narativa i ličnog iskustva ruskih građana postaje sve izraženiji, kako rat sve više utiče na obične ljude. Građani se suočavaju sa redovima na benzinskim pumpama, nestabilnom internet vezom i ubrzanim rastom cena u prodavnicama.
Zaključak koji je rusko društvo, čini se, izvuklo jeste da većina njegovih problema ne može biti rešena dok se rat ne završi. Rat se ne završava i odugovlači se, čime se potkopava predstava o „specijalnoj vojnoj operaciji“ kao nekoj vrsti ograničene, udaljene kolonijalne akcije sa malim posledicama po svakodnevni život. Istraživanja pokazuju da Rusi očekuju od Kremlja da rešava njihove probleme, ali je podjednako jasno da sva sredstva koja je vlast do sada koristila nisu dala rezultate.
Istovremeno, preostale mogućnosti – upotreba nuklearnog oružja, masovna mobilizacija ili potpuni rat protiv NATO-a – imaju veoma malu podršku javnosti, jer bi donele nove probleme, a ne bi rešile postojeće. Kremlj se suočava sa unutrašnjim sukobima, dok su nestašice benzina pogodile desetine miliona Rusa, od Sankt Peterburga do Irkutska. Putin se čini da radije govori o taktičkim borbama za ulice nekog nepoznatog sela u Donbasu, dok istovremeno pominje krizu sa gorivom, ali se više fokusira na navodna napredovanja na frontu.
Još jedna protivrečnost ogleda se u tome što ruska propaganda i dalje invaziju na Ukrajinu naziva „specijalnom vojnom operacijom“, dok zvaničnici Kremlja sve češće koriste reč „rat“. Ako je to deo pripreme javnosti za uvođenje vanrednog stanja i masovnu mobilizaciju, istraživanja ukazuju da će Kremlju biti veoma teško da pridobije podršku stanovništva za takve poteze.
