Da li su specijalne paralelne veze Srbije i Republike Srpske prerasle okvir predviđen Dejtonskim mirovnim sporazumom? Ovo pitanje ponovo je aktuelizovano nakon što je Narodna skupština Republike Srpske usvojila Deklaraciju koja poziva na dalju saradnju sa Srbijom, uključujući i oblast bezbednosti. Međutim, iz OHR-a upozoravaju da takva saradnja ne sme ugroziti suverenitet Bosne i Hercegovine, ističući da sve inicijative moraju ostati unutar pravnog okvira koji je postavljen Dejtonskim sporazumom.
Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković naglašava da su institucije BiH pojačale nadzor nad odnosima Srbije i Republike Srpske. Iako priznaje da koncept paralelnih veza nije najbolje definisan, ističe da vlasti Republike Srpske često koriste ovo pitanje za podizanje nacionalnih tenzija i skretanje pažnje sa ekonomskih i demografskih problema.
Ekspert za ustavno pravo Davor Trlin smatra da su specijalne paralelne veze između Republike Srpske i Srbije prešle granicu koju je postavio Dejton, posebno u smislu političke koordinacije. On naglašava da se aktivnosti između Banjaluke i Beograda odvijaju bez uključivanja državnih organa BiH, što može predstavljati ozbiljan problem. Profesor ustavnog prava u penziji Nurko Pobrić dodaje da Ustav BiH dozvoljava specijalne veze, ali samo u oblastima koje ne zadire u nadležnost države.
U novoj deklaraciji, posebno je istaknuta saradnja u oblasti bezbednosti, no ne precizira se na šta bi se ta saradnja tačno odnosila. Trlin smatra da je saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma poželjna, ali upozorava da bi svaki pokušaj da se takva saradnja pretvori u trajnu političku ili vojno-bezbednosnu koordinaciju bez odobrenja države BiH bio problematičan.
Takođe, prema Aleksandru Popovu, predsedniku Centra za regionalizam, najnovije inicijative vlasti Republike Srpske treba posmatrati u širem međunarodnom kontekstu, gde su postale vidljive razlike u pristupu EU i SAD prema Bosni i Hercegovini. On smatra da ovakve nesuglasice omogućavaju lokalnim političkim akterima da testiraju granice svojih zahteva.
Sporazum o specijalnim paralelnim vezama između Srbije i Republike Srpske prvi put je potpisan 1997. godine, a odnosi su od tada prerasli okvir klasične međuinstitucionalne saradnje. Zajedničke sednice vlada postale su redovna praksa, a politička koordinacija između Beograda i Banjaluke postala je sve intenzivnija, što može uticati na integritet Bosne i Hercegovine.
Mogućnost uspostavljanja specijalnih paralelnih veza sadržana je u članu III Ustava BiH, koji dozvoljava entitetima da uspostave takve odnose uz poštovanje suvereniteta BiH. Ipak, za razliku od odnosa između Federacije BiH i Hrvatske, veze između Srbije i Republike Srpske nikada nisu postale tako snažne, što dodatno ukazuje na specifičnost i potencijalnu opasnost trenutne situacije.
