Kada živite u društvu koje više nije zajednica, već mračan san radikala, događaji poput onog koji se desio na Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici postaju alarmantna svakodnevica. Naime, pretučen je Vladimir Arsenijević, jedan od najcenjenijih pisaca u Srbiji, dok su radikali u Novom Sadu obeležili grad šapkama ratnog zločinca.
Arsenijević je autor koji je svojim delima ispratio ime Srbije širom sveta, inspirisavši mnoge, čak i one koji ne znaju gde se tačno nalazi na mapi. Njegova dela su važna i značajna, ali sada se suočava sa brutalnošću i nasiljem. Očigledno je da je Arsenijević, koji je pretučen od strane dvadesetak mladića, postao meta radikalizovanih i nasilnih grupa koje preuzimaju vlast u Srbiji. Ono što je još više zabrinjavajuće jeste to da se čini kako batinaši imaju više vremena i resursa nego ikada pre, dok su njihovi napadi na intelektualce i umetnike sve učestaliji.
Reakcije državnih institucija na ovaj incident su gotovo nepostojeće. Čini se da su Arsenijeviću oduzeta ne samo građanska prava, već i ljudskost, postavši legitimna meta za napade. Tokom poslednje skoro dve godine, Srbija je postala mesto gde grupe batinaša slobodno deluju, uništavajući sve pred sobom. Ova situacija nije iznenađenje onima koji prate razvoj događaja u zemlji.
Iako je većina društva prećutala ovaj incident, neki pojedinci iz nevladinog sektora, opozicionih stranaka i javnih ličnosti su se oglasili, pokazujući da postoji nada za buđenje savesti u ovom društvu. Njihovo zalaganje za pravdu i ljudska prava je istovremeno hrabro i neophodno u borbi protiv radikalizma.
U Novom Sadu, radikali su, predvođeni članovima Srpske radikalne stranke, iskoristili političku metonimiju za propagandu. Umesto lica Ratka Mladića, radikali su izabrali da koriste njegovu šapku kao simbol. Ova šapka se pojavila na zgradi u kojoj se nalazi njihov lokal, uz već poznato ime Vojislava Šešelja. Interesantno je da ovu zgradu, od 1.000 kvadrata, iznajmljuju od Grada, što znači da su građani ti koji finansiraju njihovu delatnost, dok su dugovanja za iznajmljivanje dostigla 1,2 miliona dinara.
Neki Novosađani su, u znak protesta, pocepali plakate koje su radikali postavili, čime su pokušali da barem malo ublaže težinu ovog užasnog dana. Sećam se trenutka kada su srednjoškolci protestovali u Novom Sadu, podržavajući studente. Tokom tog okupljanja, lokalni funkcioneri su deci vikali uvrede, a oni su samo prošli pored njih, pokazujući time sramotu i besmislenost takvog ponašanja.
S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da ne postoji sredina. Posle Srebrenice, posle ovakvih napada, postavlja se pitanje kako dalje. Sredina nas je dovela do trenutka kada su slike uhapšenih mladih ljudi, koji kleče uza zid pod budnim okom policajaca, postale realnost. Ovi snimci su možda poslednje upozorenje, dok se nadamo da će naša deca ostati živa.
Ova situacija nas poziva na akciju, na preispitivanje sopstvenih stavova i ponašanja. Potrebno je da se suprotstavimo radikalizmu i nasilju, da podržimo umetnike i intelektualce koji se bore protiv nepravde. U ovim teškim vremenima, važno je da budemo glasni i da se borimo za ono što je ispravno, pre nego što bude prekasno.
