Novinarke u Srbiji su tokom 2025. godine doživele značajan porast napada, pretnji, online uznemiravanja, mizoginih i seksističkih uvreda, kao i fizičkog nasilja, što uključuje napade i nereagovanje policije tokom izveštavanja sa protesta i drugih rizičnih događaja. Ovo je pokazalo istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i mreže „SafeJournalists“.
Istraživanje pod nazivom „Bezbednost novinarki i medijskih radnica – Srbija, kratki pregled 2025“ pripremili su pravnici NUNS-a Marija Babić i Rade Đurić, a rezultati ukazuju na to da institucije ne reaguju dovoljno brzo i efikasno, što dodatno urušava poverenje novinarki u sistem zaštite. Bezbednost novinarki u Srbiji tokom 2025. godine „izuzetno se pogoršala“, jedan je od ključnih zaključaka izveštaja koji analizira obrasce napada, institucionalne reakcije i posledice po rad i psihološko stanje žena zaposlenih u medijima.
Autori izveštaja naglašavaju da zakonski okvir u Srbiji ne prepoznaje posebne rizike kojima su izložene novinarke. Iako Krivični zakonik pruža viši stepen zaštite osobama koje obavljaju poslove od javnog značaja, posebne odredbe koje bi uvažile rodno zasnovane rizike ne postoje. Problem, međutim, nije samo u zakonima, već i u njihovoj primeni.
Tokom 2025. godine, zabeležen je značajan rast broja slučajeva napada na novinare; u javnim tužilaštvima formirano je 140 predmeta u vezi sa događajima na štetu novinara, a među njima je 50 predmeta koji se odnose na novinarke. Kada je reč o slučajevima u online sferi, zabeležen je veći broj predmeta u kojima su oštećene novinarke nego novinari.
Prema izveštaju, od 103 pojedinačna lica koja su bila meta napada, 55 je muškog pola (53,4 odsto), a 48 ženskog pola (46,6 odsto). U Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala formirano je 71 predmet, pri čemu je 20 počinilaca muškog pola, dok je 26 ženskog pola.
Podaci iz baze „SafeJournalists“ pokazuju da su novinarke tokom 2025. godine bile mete 16 različitih oblika pretnji, uključujući govor mržnje i verbalne napade predstavnika vlasti. U pojedinim slučajevima novinarkama su prilazila lica koja su se predstavljala kao službena i tražila im dokumenta, dok su posebno opasnim ocenjeni slučajevi pretnji u lokalnim višenacionalnim sredinama.
Alarmantni su podaci o ozbiljnim pretnjama, jer su novinarkama u 2025. godini upućene pretnje po život i fizičku bezbednost u 26 slučajeva. Pretnje su stizale direktno, na ulici i tokom događaja, kao i putem društvenih mreža, mejlova i komentara na portalima. Novinarkama je prećeno ubistvom, silovanjem, spaljivanjem, vešanjem, kao i napadima na decu i članove porodice.
Izveštaj pokazuje da su novinarke u 2025. godini najmanje 30 puta fizički napadnute, a najopasniji napadi dogodili su se tokom izveštavanja sa studentskih i građanskih protesta, kao i tokom mitinga i izbornih dana. Neki od tih napada izvršili su pripadnici policije, a novinarke su često bile fizički ometane u radu. U izveštaju se navodi da su policajci bili svedoci napada, ali su odbijali da pruže pomoć napadnutim novinarkama.
NUNS je od marta do kraja decembra 2025. godine zabeležio 77 slučajeva napada policije na novinare, uključujući neosnovano privođenje i nereagovanje kada su se našli na licu mesta. Od tog broja, 26 slučajeva odnosilo se na novinarke, što dodatno doprinosi osećaju nesigurnosti i padu poverenja u institucije.
U preporukama izveštaja naglašava se da nije prioritet otvaranje izmena zakona, jer postojeći propisi već pružaju osnov za zaštitu, ali njihova primena je nedosledna. Od institucija se traži hitno i efikasno postupanje u slučajevima napada, bolje reakcije policije, kao i sprovođenje postupaka u slučajevima prekoračenja ovlašćenja policijskih službenika.
Zaključak izveštaja je da se bezbednost novinarki u Srbiji tokom 2025. godine pogoršala u gotovo svim segmentima, što ukazuje na potrebu za hitnim delovanjem. Novinarke nastavljaju da rade u javnom interesu, ali često bez adekvatne zaštite institucija koje bi trebale garantovati njihovu bezbednost.
