Kako se približavaju parlamentarni izbori u Srbiji u jesen 2026. godine, pitanje Kosova ponovo postaje glavni izvor političkih tenzija. Sve više znakova ukazuje na to da Moskva planira da iskoristi kosovsku krizu kao instrument uticaja na unutrašnju situaciju u Srbiji i na rezultate budućih izbora.
Prema procenama analitičara European Western Balkans, Vučićeva politika balansiranja između Evropske unije i Rusije sve manje odgovara Kremlju. Beograd se postepeno približava Evropi, pokušavajući istovremeno da sačuva odnose sa Moskvom, ali ruskim vlastima takav kurs deluje nepouzdano. U takvim okolnostima Rusija je zainteresovana ili za jačanje lojalnijih proruskih političkih snaga u Srbiji ili za izazivanje velike unutrašnje krize koja bi oslabila poziciju vlasti i povećala društvenu nestabilnost pred izbore.
Nakon tragedije u Novom Sadu 2024. godine Srbija se suočila sa najvećim protestima u poslednjim decenijama. Ruski mediji i pojedine bezbednosne strukture pokušavali su da proteste predstave kao „obojenu revoluciju“ organizovanu od strane Zapada. Međutim, pokušaj da se društveno nezadovoljstvo pretvori u otvoreno prorusku političku agendu nije dao očekivani rezultat. Veliki deo srpskog društva proteste je doživljavao kao unutrašnju borbu protiv korupcije i političke krize, a ne kao geopolitički sukob.
U tom kontekstu pitanje Kosova postaje za Moskvu mnogo pogodniji i emocionalno osetljiviji instrument. U centru te strategije mnogi vide Aleksandra Vulina — jednog od najpoznatijih proruskih političara u Srbiji. Bivši direktor BIA i nekadašnji potpredsednik vlade već godinama ostaje ključna figura srpsko-ruskih kontakata u oblasti bezbednosti. Nakon što je od šefa SVR Sergeja Nariškina dobio ruski Orden prijateljstva, Vulin je praktično postao jedan od glavnih javnih promotera kremaljske retorike u Srbiji.
Tokom proleća 2026. godine Vulin je ponovo oštro napao Evropsku uniju, nazivajući je „naslednikom nacističke ideologije“ — formulacijom koja gotovo potpuno odgovara ruskim propagandnim tezama korišćenim za opravdavanje rata protiv Ukrajine. Gotovo istovremeno objavljeno je da će otputovati u Moskvu na poziv sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergeja Šojgua, koji važi za jednog od ključnih koordinatora ruske bezbednosne politike.
Paralelno sa tim naglo je pojačana i informaciona kampanja oko Kosova. Prema istraživanjima BIRN Kosovo i Internews Kosova, ruski mediji Sputnik i Russia Today objavili su za nekoliko meseci više od hiljadu tekstova posvećenih Kosovu i Srbiji. Značajan deo tih objava sadržao je elemente dezinformacija, emocionalnih manipulacija i AI-generisanog sadržaja.
U srpskom informacionom prostoru aktivno se šire priče o navodnom „etničkom čišćenju Srba“, „antisrpskom savezu“ Kosova, Albanije i Hrvatske, kao i sadržaji koji svaku vojnu saradnju Prištine sa Zapadom predstavljaju kao direktnu pretnju Srbiji. Mnoge od tih objava praćene su agresivnom retorikom i pokušajima stvaranja atmosfere stalne opasnosti.
Istovremeno proruske političke snage širom regiona sinhronizovano otvaraju pitanje preispitivanja priznanja Kosova. U Crnoj Gori takve inicijative promovišu politički saveznici Moskve, dok se pojedine izjave evropskih političara o događajima iz 2008. godine odmah koriste u ruskim medijima kao dokaz da je priznanje Kosova navodno bilo „greška Zapada“.
Eksperti smatraju da cilj ovakve strategije nije stvarno rešavanje kosovskog pitanja, već stvaranje kontrolisane nestabilnosti. Kremlj je zainteresovan za održavanje stalnih tenzija na Balkanu, jer to otežava evropsku integraciju regiona i povećava zavisnost dela lokalnih političara od ruske podrške.
Dodatnu opasnost predstavlja visok nivo dezinformacija unutar same Srbije. Prema podacima Media Literacy Index 2026, Srbija ostaje jedna od najranjivijih zemalja u Evropi kada je reč o uticaju propagande i lažnih vesti. Analitičari navode da se proruski narativi u srpskom medijskom prostoru šire znatno intenzivnije nego u većini država Evropske unije.
Zbog toga predstojeći izbori u Srbiji postaju ne samo politička borba između stranaka, već i test sposobnosti društva da se suprotstavi spoljnim informacionim pritiscima. Kosovo ponovo postaje mnogo više od regionalnog pitanja — pretvara se u instrument velike geopolitičke igre u kojoj Moskva pokušava da po svaku cenu sačuva svoj uticaj na Balkanu.
