Kristijan Šmit, visok predstavnik u Bosni i Hercegovini, podneo je ostavku nakon pet godina mandata, koji je bio zasnovan na Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Njegovo delovanje nije naišlo na podršku svih strana, a najviše su nezadovoljni bili u Republici Srpskoj, gde posebno Milorad Dodik slavi njegov odlazak. Šmit je, tokom svog mandata, donosio nepopularne odluke, uključujući promene pravila za formiranje vlasti 2022. godine koje su pogodovale HDZ-u.
Odlazak Šmita iz BiH obeležen je njegovim izjavama da će nastaviti da obavlja funkciju do imenovanja naslednika, a već se spekuliše o potencijalnim kandidatima, među kojima su i italijanski diplomati Antonio Zanardi Landi i Emanuel Žiofre. S obzirom na smanjen uticaj Evrope u BiH, postoji mogućnost da novi visoki predstavnik bude bliži interesima Sjedinjenih Američkih Država.
Šmit je bio poznat po tome što je često koristio „bonska ovlašćenja“ kako bi sprečio separatističke zakone koje je sprovodio Dodik. Njegovo najistaknutije delovanje uključivalo je poništavanje pokušaja vlasti RS da preuzme državnu imovinu. Međutim, njegovo ostavljenje može se povezati s promenom američke politike prema Dodiku, koji je uspeo da se ukloni sa američkih sankcija i pronađe zajednički jezik s administracijom Donalda Trampa.
Jedan od glavnih razloga za Šmitovu ostavku može biti i projekat gasovoda Južna interkonekcija, za koji je visoki predstavnik bio skeptičan. Ovaj projekat, koji bi omogućio prenos plina iz Hrvatske kroz BiH, u velikoj meri je povezan s američkim interesima. BiH je u martu ove godine usvojila zakon koji je označio kompaniju povezanu s Trampovim saradnicima kao investitora, ali se suočila s problemima zbog zakona o državnoj imovini koji je nametnuo njegov prethodnik, Pedi Ešdaun.
Šmit nije ukinuo zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom, što je značilo da se američki investitori suočavaju s preprekama za započinjanje radova. Ovaj problem je mogao biti presudan u stvaranju pritiska na Šmita da se povuče. Kako će se odvijati situacija u BiH nakon njegove ostavke, ostaje neizvesno, ali se očekuje da će zemlja ponovo ući u turbulentne periode.
U narednim danima, pažnja će biti usmerena na to ko će biti Šmitov naslednik i kako će ta promena uticati na političku stabilnost u Bosni i Hercegovini. Građani, koji već trpe posledice odluka domaćih i stranih političara, mogu se suočiti s dodatnim izazovima u ovom nestabilnom okruženju.
