Evropska unija se trenutno suočava sa izazovima u vezi sa svojim narednim dugoročnim budžetom, Višegodišnjim finansijskim okvirom (MFF) za period od 2028. do 2034. godine. Stručnjaci ističu da predloženi budžetski okvir ne donosi značajne promene niti povećava finansijske kapacitete Unije, koja se suočava sa sve većim zahtevima u oblastima odbrane, klimatske tranzicije, konkurentnosti i podrške Ukrajini. Mnogi ocenjuju da je trenutni sistem „na ivici izdržljivosti“ i da zahteva temeljno preispitivanje.
Iako je novi budžet predstavljen kao istorijska reforma, stručnjaci smatraju da nije ispunio očekivanja. Predlog Evropske komisije sadrži okvir od 1,8 do 2 biliona evra, što predstavlja najveći budžet u istoriji EU. Međutim, nakon otplate duga iz „NextGenerationEU“ instrumenta, stvarni fiskalni prostor smanjuje se na oko 1,15% bruto nacionalnog dohotka EU, što je samo neznatno iznad postojećeg nivoa. U isto vreme, očekuje se da EU finansira odbranu, industrijsku konkurentnost, klimatsku tranziciju, kao i proširenje i podršku Ukrajini.
Stručnjaci kao što je Eulalija Rubio iz Instituta Žak Delor naglašavaju da budžet ne odgovara savremenoj Uniji, već bi bio prikladniji za ujedinjeniju zajednicu sa jačim političkim jedinstvom. Ona se slaže da je potrebno fundamentalno preispitivanje načina na koji se budžet planira, finansira i upravlja, jer trenutne reforme ne obezbeđuju realno povećanje potrošačke moći.
Jedna od ključnih reformi predloženih od strane Evropske komisije je spajanje različitih fondova u jedinstvene planove za svaku državu članicu. Dok zagovornici smatraju da ovo pojednostavljuje složen sistem, kritičari upozoravaju na rizik od „nacionalizacije“ budžeta, gde bi nacionalne vlade mogle da preusmere sredstva daleko od siromašnijih regiona.
Evropski revizorski sud upozorava na povećane rizike po finansijsko upravljanje, ističući da oslanjanje na nacionalne kontrolne sisteme može ugroziti transparentnost i odgovornost. Rubio dodaje da je ključno osigurati da izabrani projekti budu oni koji najviše doprinose evropskim prioritetima, uz potrebu za većom fleksibilnošću i novim mehanizmima odgovornosti.
Kako bi smanjila pritisak na nacionalne doprinose, Komisija je predložila pet novih izvora prihoda, uključujući takse na emisije, ugljenične carine i porez na velike kompanije. Međutim, stručnjaci, poput Zolta Darvaša iz instituta Bruegel, upozoravaju da optimizam oko ovih mera nije opravdan, jer bi mnoge od njih samo preraspodelile postojeće resurse, umesto da stvore novi fiskalni prostor.
Evropski parlament traži dodatnih 200 milijardi evra kako bi se očuvala kohezija i finansirala odbrana i konkurentnost. S druge strane, štedljivi blok zemalja, uključujući Nemačku i Holandiju, smatra da je trenutni budžet prevelik i protivi se novim EU porezima. Ipak, sve veći bezbednosni izazovi su promenili dinamiku pregovora, pri čemu Danska i baltičke države podržavaju veće troškove usmerene na odbranu.
Stručnjaci se slažu da bi funkcionalan budžet trebao da ima veći okvir, sa obaveznim minimalnim nivoima za klimatske i kohezijske projekte, kao i sopstvenim prihodima EU koji bi smanjili zavisnost od nacionalnih doprinosa. Takođe, naglašava se potreba za kriznim rezervama koje bi se mogle aktivirati kvalifikovanom većinom, umesto jednoglasno.
Darvas ističe da bi budžet trebao biti usmeren ka velikim evropskim projektima, kao što su infrastruktura i istraživanje, umesto na oblasti u kojima nacionalne vlade već imaju kapacitete. Rubio dodaje da je neophodno postaviti jasne prioritete i izgraditi poverenje među državama članicama kako bi se uspešno implementirali potrebni reformi. Bez toga, EU će i dalje imati poteškoća u suočavanju sa izazovima koji je očekuju.
