Slavni jamajčanski sprinter Jusein Bolt godinama ističe koliko njegov uspeh zavisi od pravilne ishrane, a batat, ili slatki krompir, bio je redovno prisutan na njegovom jelovniku od detinjstva. Ova naizgled obična namirnica, koju konzumira najbrži čovek na svetu, sve više osvaja tanjire i polja u regionu. Dok potražnja raste, zarada za proizvođače može dostići i do 10.000 evra po hektaru. Postavlja se pitanje može li batat postati nova „zlatna kultura“ poljoprivrede.
Batat se koristi u različitim oblicima – kuvan, pečen, pržen ili kao prilog, i sve je prisutniji na stolovima u regionu, kao i u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako se često naziva „slatki krompir“, batat nema mnogo zajedničkog sa običnim krompirom. Razlike se ogledaju u ukusu, nutritivnim vrednostima i zdravstvenim prednostima. Njegov blago sladak ukus podseća na bundevu, što ga čini pogodnim za slana i slatka jela.
Batat potiče iz Južne Amerike, gde se uzgaja već oko 5.000 godina. Danas je rasprostranjen širom sveta i sve više privlači poljoprivrednike u regionu. Prema iskustvima proizvođača, batat može biti izuzetno profitabilna kultura. Zarada može dostići 10.000 evra po hektaru, u zavisnosti od prinosa i plasmana na tržištu. Početna ulaganja kreću se između 3.000 i 5.000 evra po hektaru, najviše zbog sadnog materijala i sistema za navodnjavanje.
Cena batata je znatno viša od običnog krompira – oko 2 do 2,5 evra po kilogramu, a potražnja ne opada. Najčešće se u regionu uzgaja narandžasti batat, dok beli batat daje najveće prinose. Ljubičasti batat, iako ređi, smatra se najzdravijim zbog bogatstva antioksidanasa. Mala količina batata obezbeđuje visok unos vitamina i korisnih materija, pa se često svrstava u kategoriju superhrane.
Batat je otporan na visoke temperature i sušu, što ga čini pogodnim za poljoprivredu u uslovima sve češćih sušnih perioda. Sadi se u junu, a berba se obično obavlja između avgusta i oktobra. Prinosi u komercijalnoj proizvodnji kreću se od 20 do 50 tona po hektaru, dok jedna biljka može dati i do 3 kilograma korena. Listovi batata su takođe jestivi i mogu se brati više puta tokom godine.
Osim toga, batat nudi mogućnosti prerade – može se koristiti za proizvodnju brašna, pirea, čipsa i drugih proizvoda sa dodatnom vrednošću, što ga čini posebno privlačnim na tržištu zdrave hrane. U svetlu sve veće potražnje za zdravim i nutritivno bogatim namirnicama, batat se čini kao idealna alternativa za poljoprivrednike koji žele da diversifikuju svoju proizvodnju i povećaju profitabilnost.
Ukoliko trend rasta potražnje za batatom nastavi, može se očekivati da će mnogi poljoprivrednici preći na njegovo uzgajanje, što bi moglo značajno promeniti agrarno tržište u regionu. Batat, sa svojim brojnim zdravstvenim prednostima i mogućnostima prerade, može postati ključni faktor u poljoprivrednoj proizvodnji u budućnosti.
Sve veća popularnost batata u ishrani, kao i potencijal za visoke prinose i zarade, čini ga privlačnom kulturom za poljoprivrednike. U svetlu klimatskih izazova i sve većih potreba za održivom poljoprivredom, batat se može pokazati kao rešenje koje će zadovoljiti zahteve tržišta i potrošača. Kako se trendovi u ishrani menjaju, tako će i batat nastaviti da osvaja ne samo tanjire, već i srca poljoprivrednika širom regiona.
