Predsednik Ustavnog suda Srbije i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Vladan Petrov, izjavio je danas da su unapređeni tekstovi pravosudnih zakona koji su prosleđeni Venecijanskoj komisiji, Evropskoj komisiji (EK) i Evropskoj uniji (EU) u velikoj meri, ako ne i potpuno, pozitivno ocenjeni i evaluirani. Petrov je naglasio da, iako ne može da garantuje takve ocene jer nije izvestilac za ove procese, postoje osnovi za optimizam.
U razgovoru sa novinarima, Petrov je istakao da je poslednja verzija izmena zakona prosleđena relevantnim institucijama, i da su ranije ocene pokazale da međunarodne organizacije, uključujući ODIHR (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a) i Venecijansku komisiju, često imaju različite stavove o zakonodavstvu Srbije. On je ukazao na izazove uspostavljanja dijaloga sa međunarodnim partnerima, naglašavajući da postoje ozbiljne nesuglasice čak i među onima koji zajedno rade.
Petrov je podsetio na to da je paket izbornih zakona iz 2023. godine prosleđen i ODIHR-u i Venecijanskoj komisiji na evaluaciju, ali je primetio da su se u međuvremenu stvari promenile. Istakao je da se ocene često vrte oko finansijskih sredstava, što može uticati na rad ovih organizacija. Naime, Venecijanska komisija se suočila sa ozbiljnim izazovima, uključujući suspenziju Rusije, što je imalo značajan uticaj na njihov budžet, kao i moguće smanjenje angažovanja Sjedinjenih Američkih Država.
Prema njegovim rečima, evaluaciju Srbije ponekad vrše subjekti koji više nisu na istim pozicijama kao ranije, što može uticati na tačnost ocena. Petrov je naglasio da su izborni zakoni radili u saradnji sa ODIHR-om, ali nisu bili poslati Venecijanskoj komisiji, što smatra nezadovoljavajućim.
On je naglasio da nije plaćenik Venecijanske komisije, već da radi pro bono, kao stručnjak koji je imenovan od strane države. U tom kontekstu, ukazao je da su prethodna nastojanja oko pravosudnih zakona bila vođena bez angažovanja Venecijanske komisije, što je dovelo do problema. Kada su konačno zatražili pomoć Venecijanske komisije, već su usvojeni zakoni koji su zahtevali reviziju.
Petrov je istakao da je predsednica Narodne skupštine Srbije, Ana Brnabić, učinila značajan napor da se preporuke Venecijanske komisije implementiraju, što je, prema njegovim rečima, pokazalo dobru nameru i želju za korigovanjem zakonskih rešenja koja su bila problematična. Petrov je aktivno učestvovao u ovom procesu, pokušavajući da pomogne Brnabić u njenim nastojanjima da unapredi zakonodavstvo.
On je naglasio da je važno da se preporuke Venecijanske komisije shvate ozbiljno i implementiraju, kako bi se obezbedila veća pravna sigurnost i efikasnost pravosudnog sistema u Srbiji. Prema njegovom mišljenju, ovo je ključno za nastavak evropskog puta Srbije i za jačanje povjerenja građana u pravosudni sistem.
U zaključku, Petrov je izrazio nadu da će unapređeni zakoni doprineti poboljšanju pravnog okvira u Srbiji i omogućiti bolju saradnju sa međunarodnim institucijama. On je istakao da je neophodno raditi na jačanju dijaloga i razumevanja između Srbije i njenih međunarodnih partnera, kako bi se postigli zajednički ciljevi u oblasti vladavine prava i ljudskih prava.
