Jasmin Mujanović, politikolog i stručnjak za politiku jugoistočne Evrope, osvrnuo se na nedavni odlazak Kristijana Šmita sa pozicije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. U razgovorima sa izvorima iz SAD i Evrope, Mujanović je došao do saznanja da je Šmitov odlazak uglavnom rezultat američkog pritiska, a nepopularnost koju je Šmit uživao, kao i nedostatak žaljenja zbog njegovog odlaska, dodatno ukazuju na problematiku njegovog mandata.
Mujanović ističe da je Šmit bio nepopularan u ključnim prestonicama, a njegovo povlačenje se može smatrati delom šireg dogovora sa secesionističkim vlastima u Banjaluci uz podršku Moskve. Očekuje se da će Šmit na predstojećoj sednici Saveta bezbednosti UN naglasiti američku kampanju pritiska, što je već najavljeno u izveštavanju Frankfurter Algemajne Cajtunga.
Pomenut je i potencijalni naslednik Šmita, Antonio Zanardi Landi, koji se smatra američkim kandidatom, ali nije sigurno da li će ga podržati ostatak Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira. U slučaju da to ne učine, SAD bi mogle pokušati da proguraju Luisa Krišoka kao privremenog visokog predstavnika, što bi moglo otežati sprovođenje američke agende.
Mujanović iznosi nekoliko ključnih tačaka o trenutnoj situaciji. Prvo, američka administracija je navodno postigla dogovor sa Miloradom Dodikom, čime su ukinute sankcije njemu i njegovom režimu. Takođe, američka komercijalna diplomatija je dobila priliku da se poveže s Banjalukom, što je deo šire strategije SAD za dominaciju na tržištu tečnog prirodnog gasa u regionu.
Jedan od ključnih projekata u ovom kontekstu je gasovod Južna interkonekcija (SIC), koji je prešao pod američku kontrolu, iako je prvobitno bio inicijativa Evropske unije. Dodik je, kroz svoje veze sa hrvatskom nacionalističkom strankom HDZ, omogućio realizaciju projekta, koji će biti finansiran od strane kompanije sa dubokim vezama u Vašingtonu.
Preostaje nejasno odakle dolaze sredstva za izgradnju gasovoda, s obzirom na to da nisu iz EU ili američke vlade. Ključni zadatak budućeg visokog predstavnika biće donošenje novog zakona o državnoj imovini koji treba da otvori put za gradnju SIC-a.
Mujanović ukazuje da je situacija hitna, posebno u svetlu nadolazećih izbora u SAD, koji bi mogli uticati na odnose sa Dodikom. Prevladava osećaj uznemirenosti među Evropljanima, koji smatraju da je američka aktivnost u Bosni suštinski anti-EU potez, dok nemaju jedinstvenu strategiju odgovora.
Zaključno, Mujanović naglašava da je trenutni raskol u politikama SAD i EU prema Bosni možda najznačajniji od kraja rata 1995. godine. Odluka vlasti u Sarajevu da ne preduzmu drastične mere protiv Dodika imala je kontraefekat, a predstojeća sednica Saveta bezbednosti UN mogla bi otkriti razmere ovog transatlantskog razdora. Očekuju se značajni preokreti u narednim danima.
