Veštačka inteligencija (AI) postaje sve prisutnija u finansijskom sektoru, posebno kada je reč o procesima kao što su detekcija prevara i procena kreditne sposobnosti. Međutim, stručnjaci naglašavaju da je tehnologija tu da pomogne, a ne da zameni ljudsku radnu snagu. Mnogi od nas možda ne primećuju trenutnu brzinu kojom banke odobravaju ili odbijaju zahteve za kredite, ali iza te efikasnosti često stoji AI. Algoritmi analiziraju kreditnu istoriju, obrasce potrošnje i mnoge druge parametre brže nego što bi to mogao da učini bilo koji bankar.
Prema Nemanjy Lazendiću, bankarskom stručnjaku i predavaču na Salzburg University of Applied Sciences, veštačka inteligencija je već značajno integrisana u finansijski sektor. Banke koriste različite oblike analitike i AI sistema za detekciju prevara, upravljanje rizicima i korisničku podršku. Ključna prednost AI sistema je sposobnost brzog obrade velikih količina podataka i prepoznavanja obrazaca koji bi tradicionalnim metodama bili teže identifikovani. Ipak, Lazendić ističe da AI ne funkcioniše kao potpuno autonomni donosilac odluka, već kao alat za podršku zaposlenima.
U procesu odobravanja kredita, analitički modeli i sistemi mašinskog učenja se koriste već dugo, a cilj im je poboljšanje procene rizika i konzistentnija analiza relevantnih parametara. Iako AI može ubrzati obradu zahteva, evropski regulatorni okvir klasifikuje ove sisteme kao visokorizične. Prema EU „AI Act“, banke koje koriste AI za kreditne odluke moraju biti u mogućnosti da objasne razloge odbijanja zahteva i obezbede ljudski nadzor nad odlukama.
Postavlja se pitanje da li bi građani trebali da budu zabrinuti zbog korišćenja AI u finansijskom sektoru. Lazendić smatra da je važnije fokusirati se na informisanost i razumevanje nego na strah. AI donosi brojne koristi kao što su efikasniji procesi i brža obrada, ali postoji i rizik od nedostatka transparentnosti, zaštite privatnosti i mogućnosti algoritamske pristrasnosti. Evropska regulativa nastoji da osigura stroži nadzor nad AI sistemima koji mogu uticati na prava građana.
Jedno od ključnih pitanja u diskusiji o AI sistemima je da li su oni objektivniji od ljudi. Iako ljudi donose subjektivne odluke, AI modeli, koji uče iz istorijskih podataka, mogu reprodukovati iste probleme ako su podaci neuravnoteženi ili sadrže predrasude. Stoga, regulatorni okvir u Evropi stavlja naglasak na kvalitet podataka i ljudski nadzor.
U budućnosti se očekuje još veća integracija AI u bankarske procese, posebno u korisničkoj podršci i analitici. Banke koje grade čvrste temelje u upravljanju podacima biće u prednosti. Međutim, sa tehnološkim razvojem raste i značaj regulative i zaštite podataka. Ključna prednost biće institucije koje uspeju da pronađu balans između inovacija i poverenja korisnika, jer je poverenje u finansijskom sektoru i dalje od suštinske važnosti.
