Tarifni rat predsednika SAD Donalda Trampa i njegove pretnje teritorijalnim pretenzijama podstakle su Kanadu da se okrene Evropi. Brisel želi da iskoristi ovaj politički trenutak kako bi dodatno približio Kanadu Evropskoj uniji (EU).
Premijer Kanade Mark Karni nedavno je poslao jasne signale o želji za bližim odnosima sa EU, ističući da želi „jedinstveni savez“ između Kanade i Evropske unije, ali ne i punopravno članstvo. Ove izjave dolaze uoči njegovog sastanka sa visokim zvaničnicima EU na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu. Karni je rekao da Otava traži od Brisela da pokrene formalne razgovore o „pridruženom“ članstvu u EU.
Ova situacija se događa u trenutku kada Kanada suočava sa ekonomskim i političkim pritiscima iz SAD-a. Tarifni rat koji je započeo Tramp pogodio je kanadske proizvode vredne 20 milijardi dolara, na koje su uvedene carine od 50 odsto. Takođe, Trampove pretnje da Kanadu može pretvoriti u 51. saveznu državu SAD-a podstakle su Otavu da preispita svoje bezbednosne i odbrambene saveze.
Evropske zemlje su se pokazale kao prirodni partneri Kanadi dok Karni pokušava da izgradi koaliciju „srednjih sila“ koja bi mogla da predvodi uspostavljanje novog poretka zasnovanog na pravilima. Iako Karni isključuje mogućnost punopravnog članstva u EU, Brisel vidi ovu situaciju kao priliku da iskoristi otvoreni politički prostor. Ostaje nejasno kako bi tačno mogao izgledati poseban „savez“ između EU i Kanade, budući da za takav aranžman ne postoji jasan pravni ni politički presedan.
Portparol Evropske komisije je potvrdio da su ambicije EU u vezi sa strateškim partnerstvom sa Kanadom ove godine „još veće“, posebno uoči samita EU i Kanade koji će se održati u oktobru u Montrealu. Kanada se opisuje kao „strateški važan partner“ i „blizak prijatelj“. Šef liberalne grupe u Evropskom parlamentu pozvao je Komisiju da odgovori na ambiciju Kanade dodatnim jačanjem trgovinskih, ekonomskih i bezbednosnih veza.
Iako se čini da se radi o simboličnom unapređenju odnosa, neki analitičari smatraju da bi Brisel mogao da odbaci priču o „pridruženom članstvu“ i umesto toga predstaviti agendu koja podrazumeva još bližu transatlantsku saradnju. Izveštaji o tome da Otava traži „pridruženo članstvo“ podsećaju na sličan plan koji je nemački kancelar Fridrih Merc izneo za Ukrajinu, koji je ubrzo odbijen.
Ideje o različitim „nivoima“ članstva u EU postaju sve važnije, ali je malo verovatno da će Kanada, koja ne želi da postane punopravna članica, dobiti širu podršku za takav pristup. Kako su neki analitičari primetili, ovaj koncept teško može imati pravnu osnovu, ali Kanada bi mogla da ojača trgovinske odnose sa EU u različitim oblastima.
Veći pristup jedinstvenom tržištu EU, vrednom 18 biliona evra, smatra se jednim od glavnih pokretača agende Otave. Pregovori između Kanade i SAD-a su prekinuti, a Tramp je zapretio uvođenjem novih carina, što je umanjilo nade za smirivanje tenzija. Trgovinski sporazum EU i Kanade, poznat kao CETA, još nije u potpunosti ratifikovan u svim članicama EU, što dodatno otežava situaciju.
Ipak, neki analitičari smatraju da bi EU teško razmatrala povlašćeni pristup za zemlju koja ne želi da postane članica i koja ima različita pravila u oblastima kao što su prehrambena i poljoprivredna politika. Takav aranžman, poput onog koji imaju Norveška i Švajcarska, čini se kao daleki cilj, dok je unapređenje postojećeg trgovinskog sporazuma, poznatog kao CETA, takođe teško ostvarivo.
U ovom kontekstu, Kanada se suočava s izazovima u usklađivanju svojih politika sa pravilima EU, što otvara pitanje o spremnosti da prihvati takve uslove. U svetlu ovih okolnosti, jasno je da će budućnost kanadsko-evropskih odnosa zavisiti od sposobnosti da se pronađu zajednički interesi, kao i od načina na koji će se trgovinske i političke veze razvijati u narednim godinama.
