Član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nebojša Radunović, jedan od najvažnijih stručnjaka u oblasti ginekologije i akušerstva, preminuo je danas u Beogradu u 73. godini života. Ovu tužnu vest saopštila je SANU, ističući njegov značaj i doprinos u medicini.
Radunović je rođen 1950. godine, a Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 1978. godine. Njegova specijalizacija iz ginekologije i akušerstva završena je 1985. godine, dok je užu specijalizaciju iz perinatologije stekao 1993. godine. Pored toga, magistrirao je 1982. i doktorirao 1985. godine, čime je postavio temelje svoje uspešne karijere.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Radunović je izabran za asistenta 1987. godine, a zatim je napredovao do docenta 1994, vanrednog profesora 1999. i redovnog profesora 2004. godine. Od 2001. godine, bio je šef Katedre za poslediplomske studije iz humane reprodukcije, gde je prenosio svoje znanje i iskustvo na nove generacije lekara.
Njegova karijera u Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije započela je 1979. godine. Tokom svog rada, Radunović je obavljao mnoge značajne funkcije, uključujući šefa Odseka za prenatalnu dijagnostiku i načelnika Odeljenja humane reprodukcije, a od 2003. do 2009. godine bio je i direktor Instituta.
U SANU je postao dopisni član 2009. godine, a redovni član 2015. godine. U okviru Akademije, obavljao je funkcije predsednika Odbora za humanu reprodukciju i člana različitih odbora koji se bave kardiovaskularnom patologijom, šećernom bolešću, tumorima urogenitalnog sistema, kao i proučavanjem nacionalnih manjina i ljudskih prava.
Radunović je takođe bio gostujući profesor na prestižnim medicinskim fakultetima u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući Univerzitet Njujork, Jejl i Univerzitet Indijana. Njegovo profesionalno angažovanje obuhvatilo je članstvo u brojnim stručnim udruženjima, uključujući Medicinsku akademiju Srpskog lekarskog društva, gde je bio predsednik Udruženja za perinatalnu medicinu Srbije i član evropskih asocijacija koje se bave perinatalnom medicinom i reprodukcijom.
Radunović je dao značajan doprinos razvoju fetalne i maternalne medicine, posebno u oblasti prenatalne dijagnostike i ranog otkrivanja naslednih i stečenih poremećaja. Bavio se razvojem intrauterine hirurgije, kao i lečenjem steriliteta i vantelesnom oplodnjom. Njegovo istraživanje uključivalo je i tehniku intrauterine transfuzije krvi fetusu, čime je unapređeno lečenje fetalne anemije.
Njegovi naučni radovi citirani su u vodećim svetskim medicinskim časopisima i udžbenicima. Njegova bibliografija obuhvata 330 bibliografskih jedinica, uključujući 16 knjiga i monografija, kao i četiri udžbenika i šest poglavlja u stranim knjigama. Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima se izdvaja Oktobarska nagrada Beograda za naučno-istraživački rad 1993. godine, kao i priznanja Srpskog lekarskog društva i drugih institucija.
U 2007. godini, izabran je za počasnog člana Udruženja za perinatalnu medicinu Rumunije, čime je dodatno potvrđena njegova međunarodna stručnost i ugled u medicinskoj zajednici.
U saopštenju SANU se ističe da je odlazak akademika Radunovića veliki gubitak za instituciju i celokupno srpsko društvo. Njegov doprinos razvoju medicine i obrazovanju lekara ostaviće dubok trag i inspiraciju za buduće generacije. Njegovo nasleđe će živeti kroz sve one koje je podučavao i čiji je život unapredio svojim radom.
