Hrvatska danas slavi Dan državnosti, dok predsednik Zoran Milanović ponovo izostaje sa svečanosti. Milanović, koji dolazi iz opozicije, smatra da je ovaj praznik nametnut od strane vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Premijer Andrej Plenković, koji je i predsednik HDZ, kritikovao je nedolazak predsednika, ističući da to ukazuje na „nedostatak poštovanja“ prema važnim datumima u istoriji države.
Plenković je rekao da je današnja situacija rezultat podela i nejedinstva, te da ne razume kako najviši funkcioneri i opozicija ne mogu poštovati Dan državnosti. On je podsetio da od 2020. godine ovaj praznik pada na 30. maj, u znak sećanja na konstituisanje prvog demokratski izabranog Sabora 1990. godine. Ova odluka je izazvala kontroverze, s obzirom na to da je Dan državnosti pre toga bio obeležavan 25. juna, kada je Sabor 1991. doneo odluku o razdruživanju od drugih jugoslovenskih republika.
Prethodno je, od 1991. do početka 2000-ih, Dan državnosti proslavljan 30. maja, ali je ta tradicija prekinuta kada je vlast preuzela koalicija levog centra okupljena oko Socijaldemokratske partije (SDP). Milanović, kao bivši član SDP, od 2020. godine bojkotuje proslave, nazivajući ih „stranačkom feštom“ HDZ-a i izražava stav da bi Dan državnosti trebao ostati 25. jun iz istorijskih razloga.
Ove godine, Milanović nije uputio čestitku građanima povodom praznika, dok su to učinili premijer Plenković i predsednik Sabora Gordan Jandroković, obojica iz HDZ. Premijer i članovi Vlade su jutros položili vence kod Spomenika domovini u Zagrebu, a popodne će prisustvovati vojnoj vežbi na jezeru Jarun, koja uključuje letački program Hrvatskog Ratnog vazduhoplovstva sa gostima iz Francuske, Mađarske, Slovenije, Austrije, Italije i SAD-a.
Nakon vojne vežbe, planiran je koncert povodom Dana državnosti u Hrvatskom narodnom pozorištu. S druge strane, iz kabineta predsednika Zorana Milanovića najavljeno je da će on popodne prisustvovati svečanoj akademiji u Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu, koja se održava povodom 35. godišnjice formiranja zagrebačkih rezervnih brigada, Dana branitelja Grada Zagreba i Dana državnosti.
Unatoč podelama koje prate ovaj praznik, svečanosti se nastavljaju, a Vlada poziva građane da prate događaje putem društvenih mreža. U prevodu, Hrvatska danas doživljava Dan državnosti kao trenutak kada se razlike u pristupima i stavovima između vlasti i opozicije ponovo ističu, dok se istovremeno obeležava važan deo njene istorije.
