Deca koja se oslanjaju na sisteme veštačke inteligencije kao što je ChatGPT mogu izgubiti sposobnost kritičkog razmišljanja, upozorio je akademik Vladislav Lektorski, predsednik Naučnog saveta za metodologiju veštačke inteligencije i kognitivnih istraživanja Ruske akademije nauka. Prema njemu, postoji opasnost da će deca prestati da razmišljaju samostalno i da će verovati u netačne informacije, kao što je tvrdnja da je 2 puta 2 jednako 5. Ove tvrdnje Lektorski je izneo u razgovoru sa agencijom RIA Novosti, naglašavajući kako je upotreba veštačke inteligencije u obrazovanju postala sve prisutnija.
Lektorski je istakao da se ova opasnost već primećuje među školskom decom, koja se sve više oslanjaju na AI sisteme kako bi došla do odgovora na razna pitanja. U tom procesu, učenici gube sposobnost kritičkog razmišljanja i samostalnog rešavanja problema. Ovaj fenomen može imati dugoročne posledice na obrazovanje i razvoj mladih ljudi, jer se fokusira na brzo dobijanje informacija umesto na proces razmišljanja i analize.
Prema rečima akademika, izazov sa kojim se obrazovni sistem suočava nije samo u tome da „naoruža“ decu znanjem, već i u razvoju njihove sposobnosti kritičkog mišljenja. U vremenu kada je pristup informacijama brži nego ikad, važno je da se mladi nauče kako da analiziraju i procenjuju informacije koje primaju. Lektorski naglašava potrebu za stvaranjem obrazovnog ambijenta koji podstiče kreativnost i samostalno razmišljanje, umesto da se oslanja na pasivno prihvatanje informacija.
Veštačka inteligencija, iako može biti korisna alatka, ne bi trebala zameniti tradicionalne metode učenja. Umesto toga, obrazovni sistem bi trebao da se prilagodi novim tehnologijama, ali i da podstiče učenike da koriste svoje sposobnosti analize i kritičkog mišljenja. To može uključivati projekte, diskusije i druge metode koje zahtevaju aktivno uključivanje učenika.
Osim toga, Lektorski se bavi pitanjem kako društvo može da se nosi sa brzim razvojem veštačke inteligencije. On veruje da je ključno da se razviju smernice i pravila koja će regulisati upotrebu AI u obrazovanju, kako bi se osiguralo da se deca ne oslanjaju previše na tehnologiju i da ne izgube sposobnost da razmišljaju samostalno.
U svetu gde se tehnologija brzo menja, važno je da obrazovni sistemi prate te promene i da se prilagođavaju novim izazovima. To podrazumeva i obuku nastavnika kako bi mogli da koriste veštačku inteligenciju kao dodatni alat, a ne kao zamenu za tradicionalno učenje. Nastavnici bi trebali da budu osposobljeni da prepoznaju kada je korišćenje AI korisno, a kada može da ometa proces učenja.
Na kraju, Lektorski podseća da je važno da se razvije svest o ovim pitanjima među roditeljima, učiteljima i društvom u celini. Samo zajedničkim naporima može se osigurati da deca koriste tehnologiju na način koji će im pomoći da postanu kritički mislioci i samostalni rešavači problema, a ne pasivni konzumenti informacija.
U svetlu ovih izazova, potrebno je ponovo razmisliti o metodama učenja i pristupu obrazovanju kako bi se obezbedila budućnost koja podstiče intelektualni razvoj i kreativnost, umesto da deca postanu zavisna od tehnologije. U tom smislu, obrazovni sistemi moraju biti spremni na prilagođavanje i evoluciju kako bi odgovorili na potrebe savremenog društva.
