Američki Stejt department je danas izjavio da je odluka visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, Kristijana Šmita, da podnese ostavku na tu funkciju došla u pravom trenutku, kada međunarodna zajednica nastoji da okrene novi list u BiH. Portparol Stejt departmenta je istakao da se Šmit obratio Savetu za implementaciju mira i obavestio ih o svojoj odluci da napusti dužnost. U tom kontekstu, naglasili su da cene njegovu višegodišnju službu i dostignuća u BiH.
Odluka Kristijana Šmita da se povuče iz Sarajeva dolazi kada je međunarodna zajednica fokusirana na smanjenje tenzija u Bosni i Hercegovini. Sjedinjene Američke Države su ponovile svoju podršku Dejtonskom mirovnom sporazumu kao i suverenoj i nezavisnoj BiH. Takođe, portparol je podsetio na komentare američke ambasadorke pri UN, Tami Brus, koja je nedavno istakla da se međunarodna misija u BiH kreće prema novoj fazi.
Brus je istakla da je Šmit uspešno ispunio svoj zadatak i naglasila da će novi visoki predstavnik imati ključnu ulogu u prebacivanju odgovornosti za vođenje institucija na lokalne lidere. Ona je dodala da je od suštinske važnosti da novi visoki predstavnik uživa poverenje svih zajednica u BiH i da bi njegovo imenovanje trebalo da se dogodi do kraja juna.
Tami Brus je takođe pomenula projekte poput gasovoda Južna interkonekcija, koji će BiH povezati sa terminalom za tečni prirodni gas u Krku, a koji je u vlasništvu američke kompanije “AAFS Infrastructure and Energy LLC”. Ova kompanija je osnovana u Vajomingu i na njenom čelu su bivši pravni zastupnici Donalda Trampa. U javnosti se spekuliše da bi ostavka Kristijana Šmita mogla biti povezana sa izgradnjom ovog gasovoda, s obzirom na to da nije želeo da stavi van snage Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom iz 2005. godine.
Prema ovom zakonu, odluke o državnoj imovini se donose na nivou centralne vlasti, a ne na nivou entiteta, što bi moglo ometati planove za gasovod. U nedavnoj izjavi, Kristofer Hil, bivši američki ambasador u Srbiji i jedan od autora Dejtonskog sporazuma, izrazio je zabrinutost da bi komercijalni interesi mogli biti motiv za Šmitovu ostavku.
Trampova administracija je promenila pristup Bosni i Hercegovini u odnosu na prethodne američke vlasti. Krajem oktobra 2025. godine, Milorad Dodik i njegovi saradnici su skinuti sa liste sankcionisanih pojedinaca u SAD, što je otvorilo vrata za dalju saradnju. Od tada su Dodik i srpska članica Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, nekoliko puta posetili Ameriku, dok su američki zvaničnici aktivno radili na pripremi terena za izgradnju gasovoda Južna interkonekcija, koji bi omogućio BiH diversifikaciju izvora energije i smanjenje zavisnosti od Rusije.
