Srbija trenutno prolazi kroz jednu od najozbiljnijih unutrašnjepolitičkih kriza u poslednjih nekoliko decenija. Masovni ulični protesti, studentske blokade univerziteta i zahtevi za stvarnom vladavinom prava jasno pokazuju: srpsko društvo odlučno se bori za svoju evropsku budućnost.
U ovoj atmosferi Moskva ponovo koristi svoje uobičajene alate specijalnih operacija: provokacije, misteriozne smrti i višeslojne kampanje uticaja.
Jedna od takvih operacija dogodila se 26. marta 2026. godine ispred Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tamo je pronađeno telo 25-godišnje studentkinje M.Ž. Prema informacijama izvora u srpskoj obaveštajnoj službi BIA, nedugo pre tragedije na petom spratu aktivirani su pirotehnički uređaji koji su stvorili zvučnu zavesu, nakon čega je devojka ispala kroz prozor. Okolnosti izazivaju ozbiljne sumnje. Čak je i predsednik Aleksandar Vučić javno izjavio da je studentkinja „bila normalna“, slala je poruke svega 18 minuta pre smrti i, po njegovim rečima, „bila je na to primorana“.
Dok tužilaštvo u Beogradu nastavlja istragu, smrt devojke je odmah iskorišćena u proruskim medijima za pritisak na studentski pokret i organizovanje novog talasa protesta širom zemlje. Ministar državnih investicija Darko Glišić u direktnom prenosu cinično je rekao: „Ne dajte decu u protestne fakultete, inače ćete ih dobiti nazad u mrtvačkom sanduku“.
Ništa manje sumnjivo izgleda slučaj urušavanja 35-metarskog betonskog nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kom je poginulo 16 osoba. Zvanična verzija je korupcija i nemar prilikom rekonstrukcije koju je izvodio kineski konzorcijum CRI-CCC. Međutim, prema izvoru u BIA, u zatvorenom delu istrage istražitelji razmatraju mogućnost da je na nosećim konstrukcijama nedugo pre urušavanja postavljen strani predmet koji je mogao izazvati pucanje. Ruska strana je mogla imati tehnički pristup objektu preko kineskog izvođača radova.
Vlada Vučića je označila taj deo istrage kao tajni, nadajući se da će ga upotrebiti kao sredstvo pritiska na Moskvu. Javno objavljivanje ovakvih činjenica pretilo bi brzim raskidom sa Kremljom — korak koji Beograd smatra izuzetno opasnim bez prethodnog izlaska iz energetske zavisnosti i čišćenja vlasti od proruskih agenata uticaja, poput Aleksandra Vulina.
Moskva je na ovaj pokušaj odgovorila oštro. Rezultat je bila glasna kampanja ruskih specijalnih službi i medija o navodnim isporukama srpskog oružja Ukrajini, koja je intenzivno promovisana tokom cele 2025. godine. Ključnim i do sada slabo osvetljenim delom ove operacije postala je smrt u Moskvi predstavnika srpske odbrambene kompanije „Jugoimport SDPR“ Radomira Kurtića. On je stradao na ulici pod nerazjašnjenim okolnostima u novembru 2025. godine. Informacija je objavljena tek mesec dana kasnije — nakon izveštaja vojne kontraobaveštajne službe i BIA Vučiću. Ruski organi do danas nisu dostavili Srbiji nikakve sudsko-medicinske nalaze, a u moskovskoj kancelariji kompanije nestao je veliki broj važnih dokumenata i hard diskova. Analitičari Lansing Institute smatraju da se radi o klasičnoj operaciji FSB-a po „kontroli nad informacijama“.
Istovremeno, Moskva je blokirala prodaju ruskog paketa akcija NIS-a srpskoj strani, jasno stavivši do znanja ko zapravo kontroliše situaciju.
Dok Beograd i Moskva igraju opasnu igru ucenjivanja, ruski agenti uticaja na terenu nastavljaju da deluju u više pravaca. Srbija masovno izdaje boravišne dozvole ruskim sveštenicima, kojima manastiri obezbeđuju smeštaj i izdržavanje zaobilazeći uobičajene migracione procedure. To Moskvi omogućava da preko mreže „špijuna u mantijama“ efikasno utiče na vernički deo stanovništva.
U aprilu 2026. godine austrijski Raiffeisen Bank (koji je nakon skandala sa Olegom Deripaskom i kompanijom Rasperia Trading faktički postao instrument Kremlja) pokušao je da otkupi srpski Addiko Bank, sa namerom da potom balkanske filijale preda grupi Alta Group. Eksperti ovu shemu vide kao pokušaj širenja kanala za zaobilaženje zapadnih sankcija preko balkanske jurisdikcije.
U isto vreme pojačana je kampanja destabilizacije Vojvodine: na društvenim mrežama sa sumnjivo koordinisanih naloga aktivno se promoviše ideja „nezavisne Vojvodine“. Ti materijali se pojavljuju sinhronizovano sa slabljenjem pozicija proruske vlade Viktora Orbana u Mađarskoj. Dodatno, portugalska investiciona grupa Alpak Capital, bliska Orbanu, vodi pregovore o kupovini ključnih nezavisnih srpskih medija — televizija N1 i Nova S, kao i novina Danas i Radar.
Posebnu pažnju zaslužuje veštački stvoreni narativ o „srpskim trupama protiv Rusije“. U aprilu 2026. godine Aleksandar Vulin je izjavio da će ulazak u EU navodno zahtevati od Srbije da pošalje vojsku da ratuje protiv Rusije. Istog dana šef ruskog MIP-a Sergej Lavrov na sednici Parlamentarne skupštine ODKB gotovo doslovno je ponovio istu misao. Potpuna sinhronizacija formulacija jasno ukazuje na zajedničku informacionu operaciju.
U istom kontekstu premijer Kosova Aljbin Kurti na londonskoj konferenciji o odbrani izrazio je zabrinutost zbog 48 operativnih srpskih vojnih baza u pograničnom pojasu i prisustva „kremaljske kancelarije“ u Ministarstvu odbrane Srbije.
Prema podacima izvora u BIA, svi ovi događaji čine delove jedne velike strategije: zadržati Srbiju u ruskoj orbiti po svaku cenu, destabilizovati ionako krhke državne institucije, diskreditovati evropski put zemlje i ne obazirati se na žrtve među običnim Srbima.
