Osamdesete godine prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji bile su vreme kulturnih i društvenih previranja, a jedan od najuticajnijih muzičara tog perioda bio je Branimir Džoni Štulić. Njegova muzika i tekstovi bili su odraz duha vremena i kritika društvenih normi. U to vreme, „elita“ društva, kako se tada nazivalo, često je bila obeležena modrim farmerkama i sakoićem, a njihovo razumevanje Štulićevog opusa bilo je, blago rečeno, površno. Mnogi od njih su bili fakultetski obrazovani, ali kao što je jednom primetio stari komunista, „fakultet nije prošao kroz njega“. Ova izjava ukazuje na to koliko obrazovanje nekada može biti samo formalnost, bez pravog razumevanja suštine.
Štulić je u svojim stihovima često govorio o slobodi i njenim pravim vrednostima. Jedan od njegovih najpoznatijih stihova „Sloboda nije Božje seme pa da ti ga neko da“ postavlja pitanje koliko su pojedinci u tom elitističkom delu društva zapravo razumeli dublje poruke koje su se skrivale u njegovim pesmama. Njegova kritika se nije odnosila samo na politički sistem, već i na mentalitet i stavove ljudi koji su se smatrali intelektualcima.
„Sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom“, pisao je Štulić, ukazujući na to da sloboda zahteva više od puke deklaracije ili površnog razumevanja. Ona je kompleksan koncept koji se ne može svesti na jednostavne fraze ili slogane. Njegova kritika nije bila usmerena samo na vlast, već i na društvo koje je pasivno prihvatilo postojeće stanje, bez dublje analize i razumevanja.
U jednom od svojih stihova, Štulić tvrdi: „Sloboda nije krilatica reklamnog panoa, konstruktivna kritika postojećeg stanja“. Ova rečenica jasno naglašava da pravi oblik slobode zahteva aktivno angažovanje i kritički pristup prema onome što nas okružuje. On je pozivao na promišljanje i preispitivanje društvenih normi, kao i na hrabrost da se suprotstavimo nepravdi.
Štulićeva metafora slobode kao žene, „Sloboda je žena, uzmi je“, dodatno naglašava složenost i težinu koncepta slobode. Da bi se sloboda „uzela“, potrebno je imati srce, empatiju i sposobnost da se razumeju i poštuju drugi ljudi. Ova ideja o slobodi kao nečemu što zahteva aktivno učešće i emocionalnu inteligenciju je ključna, ali se često zanemaruje.
„Sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme“, nastavlja Štulić, ukazujući na to da elita često ne prepoznaje pravu prirodu slobode. Njihovo razumevanje slobode može biti iskrivljeno ideološkim predrasudama i površnim stavovima, što ih čini nesposobnima da vide širu sliku.
„Sloboda nije jednostavni domaći zadatak, ona je svest o skladu nesklada nesavršenih ljudi“, zaključuje Štulić, ističući da sloboda dolazi sa razumevanjem ljudske prirode i kompleksnosti društvenih odnosa. Ova poruka, iako jasna, često ostaje neprimeljena u elitnim krugovima, gde se sloboda shvata kao privilegija, a ne kao pravo.
Na kraju, Štulićeva kritika nije samo usmerena na pojedince, već i na društvo u celini. Njegovi stihovi pozivaju na preispitivanje vrednosti i stavova, na aktivno angažovanje i kritički pristup, a posebno na razumevanje slobode kao složenog i višeslojnog koncepta. U svetu gde se često gubi iz vida suština, Štulićevi stihovi ostaju relevantni kao podsetnik na važnost razumevanja i borbe za istinsku slobodu.
Autor je zaposlen na Euronews Srbija i tekst predstavlja njegov lični stav.
