Kesten gljiva, poznata i pod latinskim imenom Pholiota adiposa, sve više privlači pažnju ljubitelja prirode, kulinarstva i inovativnih uzgajivača u Srbiji. Ova jedinstvena gljiva, koja se može naći na raznim vrstama drveća, uključujući hrast, bukvu i vrbu, nudi specifičan ukus i boju koja je čini izuzetnom u kulinarstvu. Dragan Novaković, jedini poznati uzgajivač ove gljive u zemlji, ističe da je kesten gljiva po svom ukusu slična šitake gljivama, ali sa blažim aromama.
Novaković objašnjava da je ukus kesten gljive slatkasto-orašast i da se najbolje priprema u jelima poput gulaša, rižota i pasti, dok nije pogodna za roštilj. Takođe napominje da je proces nicanja ove gljive nešto duži u poređenju sa drugim vrstama. Za kesten gljivu potrebno je oko mesec dana da proklija, a zatim još mesec dana da se uzgoji u hladnijim uslovima. Idealna temperatura za njen rast je između 15 i 20 stepeni, a Novaković je uspeo da stvori veštačke uslove koji joj omogućavaju da se uzgaja tokom cele godine.
Uprkos tome što je kesten gljiva jestiva, Novaković upozorava na opasnosti od branja u prirodi. Mnoge slične vrste foliota su otrovne, pa preporučuje da se kesten gljiva kupuje ili uzgaja kod kuće. Ova gljiva se, prema njegovim rečima, mora konzumirati u malim količinama, a preporučuje se termička obrada pre jela.
Kesten gljiva se karakteriše šeširom prečnika od 3 do 10 cm, koji ima prepoznatljivu žuto-smeđu boju i prekriven je tamnijim, trouglastim ljuskama. Stabljika je čvrsta i takođe ljuskava, često prelazeći u rđavo-smeđu boju. U divljini, kesten gljiva raste parazitski ili saprotrofski na odumirućem drvetu i obično se pojavljuje u gustim grupama.
Nutricionistički, kesten gljiva spada u veoma zdrave namirnice bogate proteinima, vlaknima, vitaminima B kompleksa i mineralima poput kalijuma, fosfora, gvožđa, bakra i cinka. Takođe, ova gljiva je poznata po svojim lekovitim svojstvima, uključujući potencijalno antitumorsko i antimikrobno delovanje, kao i protuupalna svojstva.
U kulinarstvu, kesten gljiva se odlikuje čvrstom i hrskavom teksturom koja ostaje prijatna čak i nakon dužeg kuvanja, što je čini savršenom za supe, rižota, čorbe i stir-fry jela. Preporučuje se da se ova gljiva konzumira termički obrađena kako bi se isključila mogućnost individualne osetljivosti.
Uzgoj kesten gljive se smatra srednje zahtevnim, jer zahteva pažnju i specifične uslove. Najbolje uspeva na sterilizovanoj piljevini tvrdog drveta, a inkubacija traje oko 50 do 70 dana. Plodonošenje se događa u hladnijim uslovima, a kesten gljiva obično plodi u dva do tri talasa.
Finansijski aspekti uzgoja kesten gljive u Srbiji su takođe interesantni. Cena sveže kesten gljive varira između 800 i 2000 dinara po kilogramu, što je značajno više u poređenju sa šampinjonima i bukovačama. Restorani i specijalizovane prodavnice plaćaju više za kvalitetnu i lokalnu proizvodnju, što omogućava malim proizvođačima da ostvare solidan prihod.
Zbog svojih kulinarskih i lekovitih svojstava, kesten gljiva predstavlja zanimljivu priliku za lokalne uzgajivače i ljubitelje prirode. Sa sve većim interesovanjem za ovu vrstu gljive, očekuje se da će se njena popularnost nastaviti širiti, otvarajući vrata novim poslovnim mogućnostima u sektoru poljoprivrede i kulinarstva.
