Veštačka inteligencija se sve više koristi kao alat u savremenim sukobima, a njene implikacije sežu daleko izvan tradicionalnih okvira ratovanja. An Kist-Batler, šefica britanske agencije za elektronsku i sajber bezbednost, upozorila je da je veštačka inteligencija „nezaustavljiva sila“ koja može imati ozbiljne posledice po globalnu sigurnost. U svom obraćanju u Blečliju, blizu Londona, ona je istakla da Britanija i njeni saveznici trenutno postoje u „prostoru između mira i rata“, posebno zbog povećane hibridne aktivnosti Rusije.
Kist-Batler je naglasila da je rizik od gubitka u sajber prostoru, posebno protiv Rusije i drugih protivnika, veći nego ikada pre. Prema njenim rečima, građani, kompanije i vlade u Zapadnom svetu moraju sagledati sajber bezbednost sa mnogo većom hitnošću kako bi se zaštitili od potencijalnih pretnji. Ona je podsetila na svoje trodecenijsko iskustvo u nacionalnoj bezbednosti, naglašavajući da je trenutna situacija alarmantna.
U svom govoru, Kist-Batler je ukazala na to da tehnološke kompanije brzo razvijaju inovacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, koje mogu biti korišćene kao oružje. Algoritmi se sve više pretvaraju u sredstva za napade koja su često na granici tradicionalnog ratovanja. „Veštačka inteligencija je nezaustavljiva sila sa ogromnim mogućnostima, ali i sa značajnim rizicima,“ rekla je ona.
Rusija je identifikovana kao ključna pretnja, s obzirom na to da neprekidno cilja na kritičnu infrastrukturu i demokratske procese u Velikoj Britaniji i Evropi. Kist-Batler je istakla da ruske aktivnosti obuhvataju krađu tehnologije, sabotaže i čak pokušaje ubistava. „Rusija povećava svoju dnevnu hibridnu aktivnost, što se proteže od morskog dna do sajber prostora,“ dodala je ona.
U poslednjim mesecima, vlasti u Švedskoj, Poljskoj, Danskoj i Norveškoj su prijavile ciljanje njihove kritične infrastrukture od strane ruskih hakera, uključujući elektrane i brane. Ričard Horn, šef britanskog Nacionalnog centra za sajber bezbednost, upozorio je na sve ozbiljnije pretnje koje dolaze od neprijateljskih zemalja, uključujući Rusiju, Kinu i Iran. On je predvideo da bi broj sajber napada mogao drastično da poraste ako Britanija bude uključena u međunarodni sukob.
Kist-Batler je naglasila da brzo napredovanje veštačke inteligencije znači da se „tlo pomera pod našim nogama“, što smanjuje mogućnosti Britanije i njenih saveznika da ostanu ispred zemalja poput Kine, koju je opisala kao naučnu i tehnološku „supersilu“. Ona je pozvala na hitne mere kako bi se unapredila sajber bezbednost i naglasila da bi trebalo da bude deset puta hitnija.
U cilju poboljšanja sajber odbrane, njena agencija razvija planove za integraciju napredne veštačke inteligencije. „Ako se odgovorno koristi, veštačka inteligencija može poboljšati algoritme i omogućiti brže rešavanje kompleksnih problema,“ istakla je ona. Takođe je naglasila značaj međunarodnih partnerstava, posebno u svetlu napetosti između Londona i Vašingtona usled politike „Amerika na prvom mestu“ koju je vodio bivši predsednik Donald Tramp.
Kist-Batler je podsetila da je partnerstvo između Britanije i SAD-a ključno za bezbednost obe zemlje. Njena agencija, GCHQ, poznata kao britanska elektronska i sajber obaveštajna agencija, radi u saradnji sa domaćom bezbednosnom službom MI5 i spoljnom obaveštajnom agencijom MI6.
Na kraju, Kist-Batler, prva žena na čelu GCHQ-a, održala je godišnji govor u Blečliju, mestu gde su tokom Drugog svetskog rata radili matematičari i kriptografi na dešifrovanju nacističkih kodova. Njihov rad je značajno doprineo skraćivanju rata i ubrzanju razvoja modernih računara. U svetlu novih pretnji, njen govor je služi kao podsetnik na važnost proaktivnog pristupa u očuvanju nacionalne bezbednosti u eri veštačke inteligencije.
