Milorad Dodik, predsednik Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), nedavno je imao značajan sastanak u Moskvi sa Aleksandrom Gruškom, zamenikom ruskog ministra spoljnih poslova. Tema razgovora bila je i Ured visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini (BiH). Dodik je istakao da su Srbi kao narod, poput drugih suverenističkih lidera, zaintersovani za očuvanje svojih prava i interesa.
Dodik je naglasio da je za Republiku Srpsku neprihvatljivo bilo kakvo izmeštanje OHR-a, ističući da bi to za srpski narod značilo novo zarobljavanje i gubitak slobode. U razgovoru sa Gruškom, kome je prisustvovao i ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, Željko Budimir, Dodik je upozorio na potencijalne posledice takvih odluka.
On je rekao da bi, ukoliko se OHR izmešta, to moglo dovesti do toga da „naša sloboda nikada neće biti dosegnuta“. Dodik je izrazio stav da Republika Srpska može prihvatiti dogovore koji su u okviru Saveta bezbednosti, uključujući ruski i kineski pristup, kao i interes Amerike za traženje rešenja.
Dodik je predložio da se novi visoki predstavnik imenuje sa ograničenim mandatom, koji bi trajao godinu ili dve, nakon čega bi funkcija visokog predstavnika prestala. Takođe je napomenuo da je prema Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma, visokog predstavnika biraju strane potpisnice tog sporazuma, među kojima su Republika Srpska, Srbija, Federacija BiH, Hrvatska i zajednički nivo BiH.
On je dodao da je ruska strana dobro informisana o situaciji, iako nije članica Saveta za implementaciju mira (PIK). Dodik je ukazao na to kako bi EU reagovala ukoliko bi se Rusija ponovo uključila u taj savet, naglašavajući da bi to moglo izazvati otpore u evropskim krugovima.
Dodik je rekao da je neophodno da novi visoki predstavnik reši probleme koje je izazvao Kristijan Šmit, prethodni visoki predstavnik. On je istakao potrebu za revizijom odluka koje su bile protivustavne, kako bi se postiglo istinsko zalaganje velikih sila za mir i stabilnost u BiH.
Iako podržava izvorni Dejtonski sporazum, Dodik je izrazio sumnju da bi povratak na njega bio moguć, naglašavajući da Zapad nije spreman da podrži dogovore koje je potpisao. On je istakao da je „iluzija“ očekivati da će se izvorni Dejton ponovo uspostaviti, dodajući da je potrebno razmatrati alternativna rešenja.
Dodik je predložio da se vrate sve nadležnosti Republici Srpskoj koje su bile predviđene Dejtonom, ali je naglasio da se to neće lako ostvariti, s obzirom na otpor koji dolazi od strane Bošnjaka. On je zaključio da bi možda bilo najbolje stvoriti atmosferu mirnog razlaza kako bi se očuvala stabilnost prostora.
Na kraju, Dodik je ponovio da je jasno da su i on i Rusija svesni trenutne situacije i nespremnosti Zapada da podrži postojeće sporazume. Njegova vizija budućnosti BiH podrazumeva organizaciju koja bi bila zasnovana na izvornoj Dejtonskom sporazumu, ali sa povratkom svih nadležnosti Republici Srpskoj. U tom kontekstu, Dodik je naglasio važnost razgovora sa ruskim predstavnicima i jačanja odnosa sa zemljama koje dele slične stavove o budućnosti BiH.
