Nedavne promene u sastavu vlade, koje su dovele do drastičnog slabljenja premijera Mihaila Mišustina, često se tumače kao deo finansijskog manevra koji Kremlju omogućava veću slobodu u finansiranju rata. Iako je ovo tačno, postoji i mnogo značajnija dimenzija ovih promena. Ova dimenzija se odnosi na opštu logiku političke transformacije koju sprovodi predsednik Vladimir Putin, a koja uključuje smenu generacija ključnih rukovodilaca i promenu same strukture režima.
Putinov sistem upravljanja se oslanja na njegove saradnike sa kojima je decenijama u kontaktu, a koji su uglavnom njegove vršnjake. Kako stariji rukovodioci postaju manje efikasni, potreba za podmlađivanjem postaje sve očiglednija. U Putinovom modelu ne postoji mehanizam za sistematsku reprodukciju kadrova, pa on lično organizuje postepeni prenos vlasti, koji se planira da počne 2024. godine.
Prvi koraci ovog procesa mogu se videti u kadrovskim imenovanjima nakon izbora 2024. godine, ali su pripreme započele ranije, kada su neki Putinovi pomoćnici postavljeni na guvernerske pozicije. Ovi ljudi su stekli iskustvo u javnoj politici i postali ključni učesnici u planu prenosa vlasti. U sklopu ovog plana, Putin postavlja relativno mlade ljude od poverenja iz svog okruženja na ključne pozicije, dok će on zadržati ulogu lidera, upravljajući bezbednosnim strukturama i zadržavajući mogućnost intervencije kad god to bude potrebno.
Putinov plan obuhvata i stvaranje funkcionalnog tima potpredsednika koji će upravljati svakodnevnim poslovima države, dok on ostaje na čelu sistema, obezbeđujući njegovu stabilnost. Ovaj model, koji se može opisati kao sistem na autopilotu, omogućava Putinovom režimu da produži svoj životni vek kroz veću specijalizaciju.
U svetlu ovih promena, proces odabira kandidata za buduće političke uloge postaje ključan. Kriterijumi za izbor uključuju nivo Putinovog poverenja i lojalnosti prema njemu, a ne prema drugim interesnim grupama. Ovo objašnjava zašto su mnogi od potencijalnih „potpredsednika“ bivši Putinovi saradnici.
Analiza nedavnih promena u vladi pokazuje da je slabljenje Mišustina očekivana posledica političkih dinamika koje traju već nekoliko godina. Dva glavna elementa ove transformacije su podmlađivanje „Putinovog tima“ i deinstitucionalizacija, koja slabi sve institucije, uključujući neformalne strukture poput klanova. Vladin aparat na čelu sa Mišustinom bio je jedna od takvih struktura, koja je predstavljala ličnu interesnu grupu.
Posle nedavnih promena u vladi i rekonstrukcije pravosudnog sistema, transformacija izvršne i sudske vlasti se približava kraju. Očekuje se da će i Saveznu skupštinu uskoro zahvatiti slične promene.
U uslovima ubrzane političke transformacije, praćenje ovih procesa postaje ključno za razumevanje budućih pravaca razvoja. U Laboratoriji za transformaciju NEST Centra od januara 2026. godine sprovodi se detaljno praćenje transformacije političkog sistema, uključujući analizu trenutnih i potencijalnih članova „kolektivnog potpredsednika“. Na spisku se nalaze značajne ličnosti iz različitih oblasti, uključujući ministre, zamenike i predsednike ključnih institucija.
Mnogi od ovih pojedinaca su već postali de facto zamenici Putina u različitim strukturama vlasti. Njihovo pozicioniranje ukazuje na dublje promene u političkim odnosima snaga, a njihova bliskost sa Putinom, kao i raspodela resursa, igra ključnu ulogu u ovom procesu.
Analiza pokazuje da se resursi prelivaju u korist mlađih kadrova, dok stariji gube deo svoje moći. Ovaj trend ukazuje na jačanje personalističkog karaktera režima, gde pojedinci sa više resursa postaju sposobniji da vode samostalne političke igre.
Putin dosledno sprovodi ovu političku transformaciju, uprkos složenim okolnostima rata u Ukrajini i oštrom sukobu sa Zapadom. Međutim, predstoji mu najteži deo, koji podrazumeva smenu starih rukovodilaca bezbednosnih i poslovnih korporacija. Transformacija pravosudnog sistema i preuređenje ključnih institucija su neophodni pre izbora 2030. godine, kako bi Putinov model upravljanja mogao da opstane još 10 do 15 godina. Ako ne uspe, postoji rizik da će Putin fizički nadživeti sopstveni režim, što ne isključuje mogućnost kolapsa istog.
