Potpredsednik Republike Srpske (RS) Ćamil Duraković podneo je danas službeni podnesak Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove (IRMCT) u Hagu, tražeći da se odbije zahtev za prevremeno puštanje na slobodu Ratka Mladića. Ova odluka dolazi u trenutku kada je odbrana osuđenog Mladića zatražila njegovo oslobađanje iz zdravstvenih razloga.
U svom podnesku, Duraković ističe da Mladić treba da izdrži doživotnu kaznu zatvora, koja je izrečena zbog teških zločina koje je počinio, uključujući genocid u Srebrenici, progon, istrebljivanje i ubistva kao zločine protiv čovečnosti. Takođe, on je osuđen za terorisanje civilnog stanovništva Sarajeva tokom opsade koja je trajala gotovo 44 meseca, kao i za uzimanje više od 200 pripadnika mirovnih snaga UN za taoce.
Duraković je naglasio da kao potpredsednik entiteta RS ima obavezu da se izjasni o ovom pitanju, s obzirom na to da je Republika Srpska nosilac imena entiteta čije su snage počinile navedene zločine. On je naglasio da ovaj podnesak nije politički čin, već pravna i moralna obaveza prema desetinama hiljada žrtava i u okviru procesa tranzicijske pravde koji su i dalje u toku.
U svom podnesku, Duraković ukazuje da nijedan osuđenik pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju ili IRMCT nije proglašen krivim za zločine sličnog obima i težine kao što je to slučaj sa Mladićem. Doživotna kazna izrečena je jer bi svaka blaža kazna bila nesrazmerna počinjenim delima. Pozivajući se na ranije odluke Mehanizma u predmetima Galić i Krstić, kao i na presudu Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine, Duraković zaključuje da težina zločina govori protiv prevremenog puštanja.
Takođe, u podnesku se naglašava da ne postoje kredibilni dokazi o rehabilitaciji Mladića, jer on nije izrazio kajanje niti prihvatio činjenična utvrđenja presude. Poseban akcenat stavljen je na interese preživelih i porodica žrtava, s obzirom na to da je identifikacija posmrtnih ostataka žrtava Srebrenice i dalje u toku.
Duraković je zatražio i pravo na dalje učešće u eventualnom postupku pred predsednicom IRMCT. Kopije podneska su dostavljene tužilaštvu, registraturi Mehanizma, Stalnoj misiji Bosne i Hercegovine pri UN i Ministarstvu spoljnih poslova Bosne i Hercegovine.
Ova situacija ponovo je otvorila raspravu o pravdi i odgovornosti za zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini, kao i o načinu na koji se društvo suočava sa nasleđem tih zločina. Durakovićev potez može se smatrati važnim korakom ka očuvanju sećanja na žrtve i zaštiti pravde za sve one koji su pretrpeli zbog ratnih događaja.
