Iako je do prelaska na zimsko računanje vremena ostalo više od mesec dana, lekari ističu da se organizam treba pripremiti za ovu promenu unapred. Period prilagođavanja biološkog sata može trajati od tri dana do dve nedelje, a kako bi se sprečio šok za organizam, preporučuje se nekoliko jednostavnih koraka.
U noći između 24. i 25. oktobra, kada se pomeraju kazaljke na satu, mnogi će se suočiti sa izazovima prilagođavanja. Iako se čini da ćemo spavati sat duže, biološki sat ne funkcioniše jednostavno. Promena može dovesti do skokova krvnog pritiska, poremećaja sna i povećanog rizika od srčanih problema, što je razlog za sve jaču diskusiju o ukidanju pomeranja sata.
Biološki ritam, poznat kao cirkadijalni ritam, funkcioniše unutar 24 sata, a pomeranje sata za samo 60 minuta može uzrokovati haos u organizmu. Promene u količini stvorenog melatonina, hormona sna, mogu dovesti do problema sa spavanjem, kao što su teškoće u uspavljivanju i česta buđenja tokom noći. Kako bi se olakšao proces, lekari preporučuju postepeno pomeranje vremena odlaska na spavanje, kao i izlaganje dnevnoj svetlosti.
Pripreme bi trebalo započeti najmanje nedelju dana pre pomeranja sata, a posebno se savetuje osobama sa hroničnim bolestima da to učine i do 10 dana unapred. Preporučuje se smanjenje korišćenja ekrana pre spavanja, izbegavanje kofeina i teških obroka uveče, kao i povećanje boravka na dnevnoj svetlosti, posebno ujutro.
Najkritičniji period za prilagođavanje organizma je od 3. do 5. dana nakon promene vremena, kada se beleži povećan broj poziva hitnoj pomoći. Ljudi sa već postojećim srčanim problemima često se obraćaju lekarima zbog neregulisanog krvnog pritiska, a stres uzrokovan promenom ritma spavanja može dodatno opteretiti kardiovaskularni sistem. Nedostatak sna i promene u kvalitetu sna mogu povećati nivo hormona stresa, što može biti posebno opasno za srčane bolesnike.
Studije su pokazale da se rizik od srčanog udara povećava nakon promene vremena, a lekari savetuju srčane bolesnike da preduzmu određene mere. Preporučuje se da nekoliko dana pre promene vremena kasnije odlaze na spavanje, prate simptome i izbegavaju stresne situacije i teže fizičke napore u prvih nekoliko dana nakon pomeranja sata.
Pored fizičkih posledica, pomeranje sata u kasnu jesen donosi i skraćivanje obdanice, što može negativno uticati na psihološko stanje ljudi. Mnogi se suočavaju sa umorom, razdražljivošću i promenama raspoloženja, što može biti uzrokovano padom serotonina, melatonina i vitamina D. Gubitak sna može dovesti do problema sa pažnjom i koncentracijom, što povećava rizik od nezgoda na poslu i u saobraćaju.
Kako bi se izbegle teže posledice, lekari preporučuju jasne preventivne korake, uključujući češću kontrolu parametara kao što su krvni pritisak i nivo šećera u krvi, prilagođavanje terapije i umjerenu fizičku aktivnost. Lagana šetnja na dnevnom svetlu, dovoljan unos vode i balansirana ishrana mogu znatno olakšati prilagođavanje.
Pomeranje kazaljki na satu može izazvati ozbiljne fiziološke reakcije čije posledice osećamo nedeljama. Lekari upozoravaju da je ključno obratiti pažnju na zdravlje i prilagoditi se promenama na bezbedan način, posebno za srčane bolesnike koji treba da prate svoje stanje i blagovremeno preduzmu preventivne mere kako bi smanjili rizik od ozbiljnih komplikacija.
