Zemlje clanice NATO-a pripremaju se za najnepovoljniji moguci scenario na sutrasnjim americkim medjuizborima. Evropske saveznice strahuju da bi poraz republikanaca mogao da navede predsednika Donalda Trampa da znacajno pojača napade na Alijansu, navodi pet diplomata NATO-a, kojima je zagarantovana anonimnost kako bi mogli slobodno da govore o ovom osetljivom pitanju, piše Politiko. Njihova zabrinutost proizilazi iz mogućnosti da bi Tramp, ukoliko ga Kongres ograniči u sprovodjenju unutrašnje politike, mogao da pokusá da učvrsti svoje nasleđe u oblasti spoljne politike, gde ima više slobode delovanja. To bi moglo da podrazumeva povlačenje još nekoliko hiljada američkih vojnika iz Evrope, navelo je troje diplomata.
„Ono što se obično dešava predsednicima koji ulaze u završnu fazu svog mandata jeste kombinacija ispoljavanja frustracija i avanturizma u spoljnoj politici,“ izjavio je jedan visoki evropski zvaničnik za pitanja odbrane. Napadi na NATO „deluju kao nešto što je dosledno prisutno u Trampovom pogledu na svet.“
Pomoćnica sekretara za štampu Bele kuće Olivija Vejls izjavila je za Politiko da je „predsednik Tramp učinio više za NATO nego bilo ko drugi.“ Kao dokaz navela je njegove uspehe u postizanju dogovora sa saveznicima o povećanju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a do 2035. godine, jačanju američkog vojnog prisustva na Grenlandu, kao i naporima da se okonča sveobuhvatni rat Rusije u Ukrajini. Ipak, kako je navela, Tramp „ostaje pri čvrstom stavu da su saveznice u NATO-u morale da budu uz Sjedinjene Države“ tokom rata u Iranu. Dodala je: „Predsednik nikada neće prihvatiti kontrolisano propadanje Zapada i nastaviće da bez izvinjavanja unapređuje naše interese, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.“
Očekuje se da će demokrate osvojiti većinu u Predstavničkom domu Kongresa, a postoji mogućnost i da preuzmu kontrolu nad Senatom, dok je lična podrška Trampu, prema istraživanjima javnog mnjenja, pala na najniži nivo do sada zabeleženog. Ove zabrinutosti ukazuju na sve izraženije transatlantske tenzije, nakon što su Sjedinjene Američke Države obustavile pružanje satelitskih usluga Starlink Ukrajini i nakon novog približavanja Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, svega nekoliko nedelja pre međuizbora.
Eventualni novi napadi na NATO predstavljali bi dodatni udarac Alijansi, upravo u trenutku kada Rusija pojačava kampanju sabotaža i takozvani hibridni rat širom Evrope. „Mogao bi da bude veoma besan,“ rekao je jedan od diplomata NATO-a. Ukoliko se to dogodi, „biće veoma oštar.“
U središtu zabrinutosti nalazi se predstojeća revizija američkog vojnog prisustva u Evropi, koja se očekuje do decembra. Ukoliko Tramp bude sprečen da sprovodi svoju unutrašnju političku agendu kroz Kongres, mogao bi da nastoji da značajno proširi obim povlačenja američkih snaga, kako bi pridobio podršku svog pokreta MAGA, navelo je troje diplomata. Predsednik bi takođe mogao da odluči da dalji ostanak američkih snaga na evropskom kontinentu uslovi time da Evropa prihvati mirovni sporazum za Ukrajinu koji podržavaju Sjedinjene Države, izjavila je Oana Lungesku, bivša zvaničnica NATO-a i istaknuta saradnica istraživačkog instituta Kraljevski institut za ujedinjene službe (RUSI).
„Postoji rizik da se sve ove stvari – revizija rasporeda američkih snaga, Ukrajina, evropski bezbednosni poredak… na neki način tretiraju kao deo mnogo šireg dogovora sa Putinom,“ rekla je ona, „što bi stvorilo veoma opasnu situaciju za bezbednost u Evropi.“ Tramp bi takođe mogao da preduzme korake ka smanjenju američkih doprinosa zajedničkom finansiranju Alijanse, ograničavanju programa nabavke naoružanja za Ukrajinu uz podršku NATO-a (PURL), kao i daljem produbljivanju odnosa sa Rusijom, navele su diplomate.
Veliki izborni poraz republikanaca mogao bi da donese i značajne promene u Pentagonu, što bi se odrazilo na sve planove koji se trenutno razrađuju u tom ministarstvu. Ministar odbrane Pit Hegset postao je veoma nepopularna ličnost u Kongresu, zbog odbijanja da zakonodavcima, a posebno demokratama, redovno pruža informacije o budžetu i vojnim operacijama. Ova nepopularnost dovela je do spekulacija da bi Hegset mogao da napusti funkciju nakon velikog izbornog poraza Trampa. Jedan od razloga za to jeste mogućnost da bi Kongres, pod kontrolom demokrata, pokrenuo istrage protiv Hegseta zbog smene desetina generala i admirala bez obrazloženja, kao i zbog posustajanja rata sa Iranom.
Ukoliko Hegset zaista napusti funkciju, u Pentagonu bi usledio period tranzicije, što bi moglo da odloži donošenje bilo kakvih odluka o povlačenju američkih trupa iz Evrope za nekoliko nedelja ili čak meseci. U teoriji, većina demokrata u Predstavničkom domu i Senatu ograničila bi Trampov manevarski prostor čak i kada je reč o spoljnopolitičkim i odbrambenim pitanjima, iako američki zakon trenutno propisuje da u Evropi mora biti raspoređeno najmanje 76.000 američkih vojnika.
„Međutim, sumnjivo je da bi čak i zakonski propisani minimum broja vojnika izdržao sudsku proveru zakonitosti, a u svakom slučaju, Tramp je pokazao da je veoma spreman da ignoriše odluke sudova,“ izjavila je Dženifer Kavana, viša saradnica istraživačkog instituta Defense Priorities. „Trampova administracija redovno je ignorisala smernice Kongresa u vezi sa finansiranjem, trošeći novac na aktivnosti koje zakonodavna vlast nije odobrila.“
Ukoliko Tramp odluči da sprovede znatno šire povlačenje američkih snaga, Evropi će, prema njenim rečima, „najveći problem“ predstavljati nadoknađivanje nedostajućih kapaciteta, uključujući sisteme za elektronsko ratovanje, protivvazdušnu odbranu, obaveštajnu podršku i izviđanje, dopunu goriva u vazduhu, kao i određene vrste logističke podrške. Drugi saveznici su, međutim, skeptičniji kada je reč o mogućnosti da Tramp ozbiljno ugrozi NATO. „Stalno smo slušali spekulacije o tome da bi Tramp mogao da napusti NATO… ali to se do sada nije dogodilo,“ izjavio je crnogorski ministar odbrane Dragan Krapović za Politiko. „Kongres je taj koji donosi odluku, konačnu odluku o smanjenju broja vojnika u Evropi,“ dodao je on.
Međutim, kako je rekao jedan šesti diplomat NATO-a: „Da biste iznosili pretpostavke sa velikom verovatnoćom da će se ostvariti, potreban vam je predmet proučavanja koji donosi racionalne odluke. Mislim da sa aktuelnim predsednikom SAD to nije slučaj.“ NATO i američko Ministarstvo odbrane nisu odgovorili na zahtev redakcije Politika za komentar.
