Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Haifi, pod vođstvom istraživačice Frans Lerner, obuhvatilo je 50 osoba koje su doživele iskustva blizu smrti. Ova studija se fokusirala na to kako se ljudska percepcija prostora menja u trenucima kada se suočavaju sa smrću. Istraživači su se odlučili za vizuelni pristup kako bi otkrili obrasce i senzacije koje reči često ne mogu adekvatno da opišu.
U okviru istraživanja, učesnicima je naloženo da na papiru prikažu oblik prostora koji su doživeli tokom svojih bliskih iskustava sa smrću. Pored toga, od njih se tražilo da opišu gde su se nalazili unutar tog prostora, kako su se kretali kroz njega i koje boje su im ostale u sećanju. Ovaj metod je omogućio istraživačima da dobiju dublji uvid u to kako ljudi doživljavaju trenutke blizu smrti, a rezultati su pokazali zajedničke obrasce u iskustvima učesnika.
Većina učesnika izjavila je da su doživeli prostrane i svetleće prostore. Ovi prostori su često opisivani kao zakrivljeni horizonti, a osećaj okruženosti svetlom bio je prisutan kod većine njih. Ovakva iskustva su poznata u literaturi o bliskim iskustvima smrti i često se povezuju sa pozitivnim emocijama, kao što su mir, sreća i osećaj slobode.
Zanimljivo je da su istraživači otkrili da se boje koje su učesnici pominjali u svojim opisima često kretale u spektru svetlih, vibrantnih tonova. Ove boje su dodatno pojačavale osećaj svetlosti i prostranosti, stvarajući vizuelni doživljaj koji je bio teško opisati rečima. Ova otkrića sugerišu da je doživljaj blizu smrti veoma subjektivan i individualan, ali istovremeno postoji i zajednički jezik koji se može koristiti za opisivanje tih iskustava.
Frans Lerner i njen tim naglašavaju važnost ovakvih istraživanja, jer ona ne samo da pomažu u razumevanju fenomena bliskih smrti, već i doprinose širem razumevanju ljudske svesti i percepcije. Razumijevanje kako ljudi doživljavaju smrt može imati dalekosežne posledice na medicinske, psihološke i filozofske aspekte života.
Ova istraživanja takođe otvaraju vrata za dalja istraživanja na polju neurofenomenologije – oblasti koja se bavi proučavanjem svesti i percepcije kroz kombinaciju neuroloških i fenomenoloških pristupa. Kroz analizu vizuelnih prikaza prostora koje su učesnici doživeli, istraživači mogu dobiti uvid u to kako se svest transformiše u ekstremnim situacijama.
S obzirom na to da su iskustva blizu smrti često izvor fascinacije i istraživanja, ovo istraživanje može pomoći u razumevanju ne samo fizičkih, već i emocionalnih i duhovnih aspekata smrti. Iako su rezultati još uvek preliminarni, oni otvaraju mogućnost za dalja istraživanja koja bi mogla pridoneti razumevanju ne samo smrti, već i života.
Završavajući, istraživanje Frans Lerner i njenog tima ukazuje na to da su iskustva blizu smrti složena i višedimenzionalna, a njihovo razumevanje može imati značajne posledice za nauku i filozofiju. U vremenu kada su razgovori o smrti često tabu, ovakva istraživanja mogu pomoći u razbijanju predrasuda i otvaranju novih perspektiva o životu i smrti, kao i o tome kako ih doživljavamo.
