Vojvodina i Beograd nastavljaju da dominiraju u vrednosti i međugodišnjem rastu cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Južnobačkom okrugu prosečna cena njiva iznosi 14.650 evra po hektaru, dok u Raškom okrugu, koji je najskuplji u zemlji, prosečna cena dostiže 15.820 evra po hektaru.
Sremski okrug prati Raški sa medijanom od 13.710 evra, dok je prosečna cena 13.910 evra po hektaru, iako je zabeležen pad od 4,67 odsto. U Zapadnobačkom okrugu su cene takođe pale za 3,94 odsto, sa medijanom od 11.120 evra i prosečnom cenom od 12.050 evra po hektaru. Severnobački okrug ima stabilne cene sa medijanom od 11.290 evra i prosekom od 11.270 evra po hektaru, uz godišnji rast od 1,95 odsto.
Međutim, najznačajniji rast cena beleži Južnobanatski okrug, koji je zabeležio porast od 15,16 odsto, sa medijanom od 10.620 evra i prosekom od 11.190 evra po hektaru. Srednjobanatski okrug beleži umereniji rast od 2,66 odsto, dok Severnobanatski okrug ima medijanu od 8.840 evra i prosek od 9.050 evra po hektaru, uz godišnji rast od 1,93 odsto.
U regionu Šumadije i Zapadne Srbije, cene pokazuju veliku dinamiku, ali je ceo region zabeležio pad od 7,97 odsto, sa medijanom od 4.730 evra i prosečnom cenom od 5.810 evra po hektaru. Raški okrug se ističe sa umerenom medijanom od 9.700 evra, ali i vrlo visokom prosečnom cenom od 15.820 evra po hektaru, uprkos padu od 10,70 odsto. Zlatiborski okrug beleži skok od 22,07 odsto, dok Mačvanski okrug beleži rast od 7,91 odsto.
U Beogradu se beleže najviše cene poljoprivrednog zemljišta, pri čemu je najskuplji kvadrat njive prometovan na teritoriji gradske opštine Zemun po ceni od 13 evra po metru kvadratnom. Najveća ugovorena vrednost poljoprivrednog zemljišta iznosila je 1,3 miliona evra na teritoriji gradske opštine Surčin, gde je prodato 109 hektara.
Na drugoj strani, Rasinski okrug beleži pad od 12,35 odsto sa medijanom od 4.340 evra i prosekom od 6.110 evra po hektaru, dok Šumadijski okrug beleži sličan pad od 12,04 odsto, ostavljajući medijanu na 4.430 evra i prosečnu cenu na 5.450 evra po hektaru. Kolubarski okrug beleži rast od 8,10 odsto, dok Pomoravski okrug beleži značajan skok od 21,45 odsto.
U Južnoj i Istočnoj Srbiji zabeležen je regionalni rast od 12,48 odsto, sa opštim prosekom od 3.690 evra za medijanu i 4.510 evra za prosečnu cenu po hektaru. Pčinjski okrug beleži oštar pad od 23,41 odsto, ali i dalje drži medijanu od 5.400 evra i prosek od 7.530 evra po hektaru. Podunavski okrug beleži rast od 6,02 odsto, dok Braničevski okrug ima rast od 7,01 odsto.
Iako su cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje u velikoj meri podložne varijacijama, jasno je da su Vojvodina i Beograd i dalje lideri u ovom sektoru. Značajna razlika u cenama između različitih okruga ukazuje na regionalne razlike u kvalitetu zemljišta, kao i na ekonomske faktore koji utiču na tržište. Ovi podaci pružaju uvid u trenutnu situaciju na tržištu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, što može pomoći potencijalnim investitorima i poljoprivrednicima u donošenju informisanih odluka.
