NATO, kamen temeljac zapadne bezbednosne arhitekture od kraja Drugog svetskog rata, suočava se sa najdubljom krizom u svojoj istoriji. Ova kriza postaje očiglednija u svetlu najnovijih izjava američkog predsednika Donalda Trampa. On je nedavno izjavio da su članice NATO-a „kukavice“ zbog njihove pasivnosti u vezi sa američko-izraelskim ratom u Iranu. Tramp je pozvao druge zemlje da se pridruže SAD-u u obezbeđivanju plovidbe kroz Ormuski moreuz, naglašavajući da bez američke podrške, NATO gubi svoju snagu. „Bez SAD, NATO je papirni tigar!“, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.
Tramp je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što NATO saveznici nisu želeli da učestvuju u vojnim akcijama protiv Irana i da se žale na visoke cene nafte koje plaćaju. On je optužio svoje saveznike za kukavičluk i naglasio da je otvaranje Ormuskog moreuza bio „jednostavan vojni manevar“. Ove izjave dodatno su uzburkale vode unutar NATO-a, gde je američka podrška saveznicima sve više dovedena u pitanje.
Tokom svoje karijere, Tramp je često kritikovao NATO, preteći čak i povlačenjem iz ovog vojnog saveza. Godinu dana pre nego što je postao predsednik, izjavio je da bi ohrabrio Rusiju da napadne članice NATO-a koje ne ispunjavaju svoje obaveze. Iako je tokom svog mandata bilo dogovoreno povećanje odbrambenih izdataka članica NATO-a na 5% BDP-a do 2035. godine, Trampova percepcija NATO-a ostala je nepomerena.
Jedan od ključnih aspekata NATO-a jeste Član 5, koji garantuje da je napad na jednu članicu napad na sve. Međutim, ovaj član je aktiviran samo jednom, nakon terorističkih napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. godine. U svetlu Trampovih izjava, postavlja se pitanje da li bi Vašington danas učinio isto za svoje saveznike. Ova neizvesnost u vezi sa američkom podrškom dodatno naglašava dubinu krize unutar NATO-a.
Božo Kovačević, spoljnopolitički analitičar, smatra da Sjedinjene Države više ne bi bezuslovno branile članice NATO-a. Prema njegovim rečima, SAD bi prvo procenile da li je odluka o vojnom angažovanju u skladu sa njihovim nacionalnim interesima. Ova debata o Članu 5 nije nova, ali se intenzivirala sa širenjem NATO-a. Postoji zabrinutost da bi manja članica mogla ući u sukob sa Rusijom, što bi moglo dovesti do vojnog angažovanja SAD-a koje ne bi bilo u njihovom interesu.
Kovačević upozorava da Trampov pristup NATO-u kao instrumentu koji služi američkim interesima može dovesti do potpunog propadanja saveza. Dok evropske zemlje često ističu da ne žele da se uključuju u sukobe koji nisu njihovi, Tramp ih poziva da učestvuju u vojnim akcijama protiv suverenih država poput Irana.
Postavlja se pitanje da li bi SAD mogle napustiti NATO. Iako je teško zamisliti kako bi organizacija mogla funkcionisati bez Vašingtona, Povelja NATO-a dozvoljava zemlji da se povuče uz jednogodišnje obaveštenje. Međutim, Zakon o nacionalnoj odbrani iz 2024. godine zabranjuje povlačenje bez dvotrećinske većine u Senatu ili akta Kongresa.
Prema novoj nacionalnoj odbrambenoj strategiji SAD za 2026. godinu, fokus američke odbrane se sve više preusmerava na zaštitu sopstvene teritorije, dok Evropa postaje sekundarno područje. U svetlu ovih promena, Evropa je počela ozbiljnije da razmatra jačanje svojih odbrambenih kapaciteta. U tom kontekstu, plan ReArm Europe, vredan 800 milijardi evra, ima za cilj povećanje odbrambenih izdataka i hitnu podršku Ukrajini.
Evropski lideri, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, najavili su proširenje nuklearnog arsenala i novu odbrambenu saradnju koja bi mogla da posluži kao „nuklearni kišobran“ nezavistan od Sjedinjenih Država. Ove promene ukazuju na to da, ukoliko NATO postane manje pouzdan, Evropa mora brzo ojačati svoje odbrambene sposobnosti kako bi se zaštitila od potencijalne agresije, posebno u svetlu ruske pretnje.
