Sukob u Ukrajini ulazi u kritičnu fazu u kojoj se odlučujuće bitke vode sve više na nebu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je upozorio avio-kompanije, ističući da će ruski vazdušni prostor biti zatvoren i da nebo nad Rusijom postaje opasno za prelete. Iako su zapadne avio-kompanije izbegavale letove iznad Rusije od početka sukoba 2022. godine, neke kineske kompanije i dalje koriste te koridore. Moskva je brzo reagovala, a predsednik Vladimir Putin je nazvao Zelenskijeve komentare „objavom državnog terorizma“, preteći pojačanjem napada na ukrajinsku teritoriju.
Ova retorika postavlja pitanje o vojnim kapacitetima ukrajinske vojske da ugrozi civilni avio-saobraćaj u dubini Rusije. Danijel Šunter, autor emisije „Signal“ na Newsmax Balkans, objašnjava da poruke iz Kijeva ne treba shvatiti doslovno. „Ove izjave ne treba tumačiti kao pretnju da će neko namerno gađati komercijalne avione. Ukrajina pokušava da uzvrati Rusiji na način koji će poremetiti civilni vazdušni saobraćaj,“ ističe Šunter. On dodaje da se to može postići gađanjem aerodromske infrastrukture i napadima bespilotnim letelicama, čime se stvara nebezbedno okruženje.
Rat obeležava i razvoj tehnologije oružja. Svet je navikao na sporije kamikaza dronove, ali izveštaji ukazuju na povećanu upotrebu ruskih mlaznih dronova. Šunter objašnjava da su raniji modeli, poput „Geran 2“, imali brzinu od oko 180 km/h, dok moderniji „Geran 4“ dostiže čak 500 km/h. Ova brzina čini dronove težim za otkrivanje, što predstavlja veliki problem za ukrajinsku vojsku.
Statistika sa terena pokazuje da je Ukrajina ranije uspešno obarala između 90 i 95 procenata ruskih dronova sa klipnim motorima. Međutim, prelaskom na brže modele, efikasnost ukrajinske odbrane je pala na oko 60 procenata. Američki Institut za proučavanje rata procenjuje da su Rusi u avgustu lansirali oko 2.800 letelica, od čega 56 procenata čine brzi mlazni dronovi.
Neprekidan tempo vazdušnih napada iscrpljuje Ukrajinu. Šunter naglašava da ukrajinska vojska može izdržati samo ako pronađe jeftin odgovor na ovu pretnju. „Ove bespilotne letelice su jeftine za masovnu proizvodnju, dok su raketni sistemi za njihovo obaranje veoma skupi. Ukrajinci su pioniri u stvaranju jeftinih dronova koji uspešno obaraju neprijateljske letelice,“ podseća Šunter. Međutim, ukrajinski sistemi su prilagođeni sporijim metama, a sada je ključno pitanje koliko brzo ukrajinska vojska može proizvoditi nove generacije bržih letelica.
Postavlja se i pitanje kako Rusija, uprkos sankcijama, obezbeđuje visoku tehnologiju za masovnu proizvodnju oružja. Šunter potvrđuje da je industrijska proizvodnja u Rusiji stabilizovana korišćenjem tehnologije dvostruke namene. Rusija kupuje kineske civilne mlazne motore i električne sklopove zapadnih kompanija putem trećih firmi, što predstavlja problem za SAD i EU, u stalnoj borbi protiv zaobilaženja sankcija.
S obzirom na trenutne izazove, ukrajinska vojska se suočava s potrebom za inovacijama i prilagođavanjem strategija u skladu s novim tehnologijama. Napredak u vojnim tehnologijama i promene u taktici bitke na nebu postavljaju nove pretnje, koje zahtevaju brze i efikasne odgovore. Ukrajina mora da pronađe načine da se nosi sa sve većim brzinama i efikasnošću ruskih dronova kako bi zaštitila svoj vazdušni prostor i osigurala sigurnost civilnog avio-saobraćaja. U ovom trenutku, sposobnost prilagođavanja i inovacije može biti ključna za opstanak i uspeh ukrajinske odbrane.
