Dok Nemačka kritikuje Rusiju zbog navodnog hibridnog napada dronovima na aerodrom u Lajpcigu, kao i zbog pronalaska eksplozivnih naprava u blizini trafostanice Turnov-Prajlak, EU i NATO se pripremaju za svoj odgovor. O ovom pitanju će danas razgovarati predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i generalni sekretar NATO-a Mark Rute. Dok se oni bave ovim problemom, ministri spoljnih poslova EU i NATO planiraju dodatne sankcije protiv Rusije na predstojećem sastanku.
Nemačka je zatražila preduzimanje mera protiv „flote u senci“, a sankcije su samo jedan deo šireg problema. Napetosti između Nemačke i Rusije se povećavaju, dok Sjedinjene Američke Države za sada ostaju tihe. Nemačke vlasti sumnjaju da je dron pronađen 4. avgusta u blizini ukrajinskih transportnih aviona deo šireg plana ruskih operacija u Evropi.
Nemački ministar unutrašnjih poslova, Aleksander Dobrindt, rekao je da incident u Lajpcigu nije izolovan i da je deo šireg plana hibridnih aktivnosti koje ugrožavaju evropsku bezbednost. On je naglasio da nemačke bezbednosne službe beleže „visok nivo pretnji“. Pored toga, Nemačka planira zatvaranje Ruske kuće u Berlinu i ruskog konzulata u Bonu, što je naišlo na podršku evropskih institucija i partnera.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, osudila je ove mere, ističući da su one rezultat „neosnovanih i nategnutih izgovora“. Ona je naglasila da Moskva neće ostati pasivna na ovakve poteze. Ursula fon der Lajen je podržala nemačke mere i rekla da hibridni napadi neće proći bez odgovora. Sličan stav je izneo i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je upozorio da ovakvi napadi ne mogu ostati nekažnjeni.
Na međunarodnoj sceni, podršku Nemačkoj pružaju i druge evropske zemlje kao što su Velika Britanija, Italija, Švedska, Finska, Irska i Ukrajina. Portparolka Evropske komisije, Pola Pinjo, najavila je sastanak ministara spoljnih poslova u cilju jačanja odbrambene saradnje između NATO-a i EU. Izvori iz NATO-a ističu da će fokus sastanka biti na jačanju saradnje u borbi protiv hibridnih pretnji.
Šefica evropske diplomatije, Kaja Kalas, naglasila je da Rusija svesno povećava broj ovakvih incidenata kako bi zastrašila Evropu i omela podršku Ukrajini. Estonski ministar odbrane, Hano Pevkur, upozorio je na potrebu pripreme za novi talas napada, naglašavajući da je napad u Lajpcigu samo početak ruskih testiranja granica evropske odbrane.
Međutim, ostaje nejasno kakve će biti namere Sjedinjenih Američkih Država. Iako evropski lideri izražavaju solidarnost sa Nemačkom, Amerika ostaje tiha. Pitanje je da li će SAD pružiti javnu podršku Berlinu ili će pokušati da smire tenzije sa Rusijom, ostavljajući evropske saveznike u osećaju izdaje. Očekuje se da će američki predsednik ili neki od visokih zvaničnika uskoro iznijeti stav o ovoj situaciji.
U svetlu ovih događaja, Evropska unija i NATO se suočavaju sa izazovima hibridnih pretnji koje dolaze od Rusije. Nemačka, kao lider u ovom pitanju, preduzima konkretne korake kako bi osigurala svoju bezbednost i sigurnost svojih građana. Očekuje se da će naredni dani doneti nove odluke i mere koje će oblikovati buduće odnose između Evrope i Rusije.
