Prema analizama tržišta, dizel vozila i dalje dominiraju u broju slučajeva vraćanja kilometraže, s obzirom na to da su najčešće korišćena za duže relacije i veće godišnje kilometraže. Ova vrsta automobila predstavlja atraktivnu metu za nepoštene prodavce koji pokušavaju da prikažu vozilo kao manje istrošeno nego što jeste. U proseku, kod dizel vozila, kilometraža se vraća za desetine hiljada kilometara, što direktno utiče na njihovu tržišnu vrednost i troškove održavanja.
Stručnjaci ističu da kupci često pogrešno veruju da su dizel automobili „sigurnija kupovina“ zbog robusnosti motora, ali velika kilometraža koju ovi automobili prelaze povećava rizik od manipulacije. Na primer, vozilo koje izgleda kao da je prešlo 180.000 kilometara može u stvarnosti imati i više od 250.000 kilometara. Ove razlike mogu dovesti do skupih kvarova koji se ne očekuju prilikom kupovine.
Benzinska vozila beleže manji procenat manipulacija u odnosu na dizel, ali problem još uvek postoji i nije zanemarljiv. U proseku, kod benzinskih automobila, kilometraža se takođe vraća za desetine hiljada kilometara, što može značajno promeniti procenu vrednosti i tehničkog stanja vozila. Mnogi kupci misle da su benzinci „bezbedniji izbor“, ali podaci pokazuju da ni oni nisu imuni na prevare.
Hibridna vozila, iako ređa na tržištu, takođe pokazuju prisustvo manipulacija. Iako se procenat slučajeva čini manjim, finansijski rizik ostaje ozbiljan jer se i kod njih vraćaju velike brojke kilometara. To znači da se čak i relativno „mlađa“ vozila mogu naći u stanju koje ne odgovara onome što stoji u oglasu.
Električni automobili imaju najniži procenat prijavljenih manipulacija kilometražom, što stvara utisak da su najsigurnija kategorija na tržištu polovnjaka. Ipak, istraživanje pokazuje da kada do manipulacije dođe, razmere mogu biti izuzetno velike. U nekim slučajevima, kilometraža je vraćena i za oko 80.000 kilometara, što je uporedivo sa najgorim slučajevima kod dizel vozila.
Kupci električnih vozila često polaze od pretpostavke da su to „novija tehnologija“ i da samim tim nose manji rizik. Ova percepcija može dovesti do opuštenije kupovine i manjeg proveravanja istorije vozila, što otvara prostor za ozbiljne finansijske greške.
Iako se tržište polovnih automobila i dalje dominantno oslanja na dizel vozila, podaci jasno pokazuju da se manipulacija kilometražom javlja kod svih tipova pogona. Razlike postoje u učestalosti, ali rizik uvek postoji. Prevaranti se prilagođavaju tržištu, pa se fokus postepeno pomera i na hibridna i električna vozila kako njihov broj raste.
Najveći problem za kupce ostaje nedovoljna transparentnost i oslanjanje na vizuelni utisak umesto na proveru istorije vozila. Vozilo sa „uverenjem“ o maloj kilometraži često može biti znatno istrošenije nego što se čini, što kasnije vodi ka neplaniranim troškovima i lošim investicijama. Stručnjaci upozoravaju da je detaljna provera istorije ključni korak pre svake kupovine.
Kupci se često suočavaju sa izazovima prilikom odabira polovnog vozila. U svetlu sveprisutne manipulacije, važno je da se svaka kupovina obavlja sa pažnjom i da se izvrše sve potrebne provere pre nego što se donese konačna odluka. Insistiranje na proveri istorije vozila može pomoći u smanjenju rizika od prevare i omogućiti kupcima da donesu informisanu odluku.
U zaključku, tržište polovnih automobila pokazuje da nijedan pogon nije imun na manipulacije. Potrebno je biti oprezan i svestan mogućih prevara, bez obzira na tip vozila koje se kupuje. S obzirom na sve navedeno, kupci treba da budu proaktivni u proveri i analizi automobila pre nego što se odluče na kupovinu, kako bi zaštitili svoje investicije i izbegli potencijalne finansijske gubitke.
