Vodeća evropska organizacija za građanske slobode, Unija za građanske slobode u Evropi (Liberties), upozorila je na ozbiljno pogoršanje vladavine prava u pet država članica EU, među kojima su Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Italija i Slovačka. U izveštaju za 2026. godinu, koji je objavljen u ponedeljak, navodi se da se demokratski standardi pogoršavaju i u još šest zemalja, uključujući i one koje su nekada bile smatrane stabilnim demokratijama.
Izveštaj je prikupljen na osnovu dokaza iz više od 40 nevladinih organizacija u 22 zemlje. Ove zemlje su identifikovane kao one u kojima vlade aktivno razgrađuju vladavinu prava. U Slovačkoj, pod vladom Roberta Fica, koja se karakteriše populizmom, autoritarizmom i bliskošću prema Rusiji, vladavina prava nazadovala je u svim ključnim oblastima, uključujući pravosuđe, borbu protiv korupcije i slobodu medija.
Slična situacija zabeležena je i u Bugarskoj, dok Mađarska ostaje u kategoriji zemalja sa regresivnim zakonima, uprkos mogućnosti da premijer Viktor Orban završi svoj mandat nakon izbora zakazanih za 12. april. Izveštaj takođe ističe da su Belgija, Danska, Francuska, Nemačka i Švedska, iako imaju snažne demokratske tradicije, zemlje u kojima vladavina prava opada, ali to nije deo sveobuhvatne političke strategije.
Dalje, Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Rumunija i Španija su svrstane u grupu „nepormenjenih“ zemalja, gde se uslovi vladavine prava nisu poboljšali, ali se ni nisu pogoršali. Poljska je takođe spomenuta u ovoj kategoriji, s tim da premijer Donald Tusk pokušava da obnovi nezavisnost pravosudnog sistema, koji je prethodna vlada, Stranka zakona i pravde (PiS), oslabila. Međutim, predsedničko veto ograničava njegov napredak.
Liberties je ukazao na to da su mehanizmi EU za reagovanje na eroziju vladavine prava uglavnom neefikasni. Mnoge države članice nisu uspele da implementiraju preporuke Evropske komisije, uprkos višegodišnjim sugestijama. Izveštaj pokazuje da je 93% svih preporuka iz izveštaja Evropske komisije za 2025. godinu bilo ponavljanje prethodnih godina, često bez ikakvih promena.
Od 100 preporuka koje je Liberties ocenio, 61 nije pokazivala nikakav napredak, dok je 13 dodatno pogoršalo stanje. Ilina Nešikj, izvršna direktorka Liberties-a, naglašava da je cilj izveštaja bio da podstakne konkretne akcije, ali da ponavljanje preporuka bez pravog praćenja neće doneti promene.
Izveštaj takođe kritikuje EU institucije, navodeći da one nisu dosledno primenjivale i branile osnovna prava. Kersti Mekort, viša savetnica Liberties-a, ističe da su institucije normalizovale korišćenje izuzetnih zakonodavnih procedura, povukle ključna zagarantovana prava i sprovele kampanje protiv nadzornih organizacija. Ove akcije, prema njenim rečima, potkopavaju kredibilitet EU i izveštaje o vladavini prava.
U pogledu demokratije, izveštaj je pokazao da su se uslovi najviše pogoršali u oblasti „kontrola i balansa“. Nezavisne nevladine organizacije i civilno društvo suočavaju se sa sve većim izazovima u organizovanju, osporavanju odluka i držanju vlasti odgovornima. Regresivni zakoni i stroge kazne za učešće na zabranjenim protestima postali su sve prisutniji, naročito u Mađarskoj, gde su događaji poput Pride-a zabranjeni.
U Italiji, donet je restriktivan sigurnosni dekret koji kriminalizuje blokade puteva i druge oblike neslaganja, dok se u nekoliko država članica zabranjuju klimatski i pro-palestinski protesti. U oblasti pravosuđa, izveštaj naglašava sve kritičniji diskurs prema sudstvu i institucijama za ljudska prava, dok je u borbi protiv korupcije zabeležen samo mali napredak.
Na kraju, izveštaj ukazuje na to da su napadi na novinare porasli u zemljama poput Bugarske, Hrvatske, Italije, Holandije i posebno Slovačke, što dodatno naglašava potrebu za hitnom akcijom kako bi se zaštitila vladavina prava u Evropskoj uniji.
