Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta je danas izneo zabrinjavajuće informacije o stanju srpske zajednice u Hrvatskoj. U najnovijem biltenu Srpskog narodnog veća (SNV) navedeno je da je zabeležen porast etnički motivisanog fizičkog nasilja, pretnji, pritisaka i govora mržnje prema Srbima. Linta je istakao da je ovo još jedan pokazatelj da temelj hrvatske države ostaje ustaštvo i da se Hrvatska nije suočila sa svojom ustaškom, genocidnom i zločinačkom prošlošću.
Prema njegovim rečima, nadležni organi u Hrvatskoj ne procesuiraju one koji šire mržnju i čine nasilje, iako postoji član 325 Krivičnog zakona koji predviđa kaznu do tri godine zatvora za javno podsticanje na nasilje i mržnju. Linta je naglasio da ovo predstavlja kršenje jedne od osnovnih evropskih vrednosti, tj. vladavine prava. Takođe, istakao je da Hrvatska odbija da donese zakon o zabrani upotrebe ustaških simbola, negiranju koncentracionih logora smrti, kao i veličanju ustaških zločinaca.
Kada je reč o napadima na Srbe, Linta je ukazao na to da se ne radi o izolovanim incidentima, već o organizovanim akcijama neoustaških snaga. Savez Srba iz regiona je potvrdio da se govor mržnje manifestuje na razne načine, uključujući masovno ispisivanje uvredljivih grafita, lažne optužbe da su Srbi provokatori, kao i pozive na diskriminaciju u zapošljavanju i obrazovanju. Osim toga, postoji rehabilitacija ustaškog režima i simbola, negiranje genocidnog karaktera Nezavisne Države Hrvatske (NDH) i umanjivanje srpskih žrtava genocida.
Ove aktivnosti se ne zaustavljaju samo na verbalnim napadima; zločini iz mržnje se takođe manifestuju kroz fizičko nasilje i skrnavljenje spomen-obilježja posvećenih srpskim žrtvama i Narodnooslobodilačkoj borbi. SNV iz Zagreba je saopštio da je tokom 2025. godine zabeležen porast etnički motivisanog nasilja, pretnji i vandalizma usmerenih prema pripadnicima srpske zajednice. Uz to, došlo je do intenziviranja govora mržnje, istorijskog revizionizma i pokušaja rehabilitacije ustaškog režima.
Prema godišnjem biltenu SNV za 2025. godinu pod nazivom „Istorijski revizionizam, govor mržnje i nasilje nad Srbima“, tokom te godine zabeleženo je 22 slučajeva pretnji i etnički motivisanog fizičkog nasilja. Ovaj broj predstavlja značajan rast u odnosu na prethodnu godinu, kada je evidentirano 11 takvih slučajeva. Ovi podaci jasno pokazuju da se situacija pogoršava i da je potrebno hitno delovanje kako bi se zaštitila srpska zajednica u Hrvatskoj.
U svetlu ovih informacija, neophodno je pokrenuti dijalog između vlasti Hrvatske i predstavnika srpske zajednice, kako bi se stvorili uslovi za miran suživot i prevazilaženje teških nasleđa prošlosti. Takođe, međunarodna zajednica bi trebala da se uključi u ovaj proces, kako bi se osiguralo poštovanje ljudskih prava svih manjinskih zajednica u Hrvatskoj.
Razumevanje i suočavanje sa prošlošću ključno je za izgradnju stabilnog društva. Hrvatska kao članica Evropske unije treba da pokazuje visok nivo vladavine prava i zaštite ljudskih prava, a ne da se suočava s kritikama zbog nedovoljnog delovanja protiv etnički motivisanog nasilja. Potrebno je doneti konkretne zakone koji će osuditi mržnju i nasilje, kao i obrazovati javnost o važnosti tolerancije i poštovanja različitosti.
U zaključku, situacija Srba u Hrvatskoj zahteva ozbiljnu pažnju i akciju, kako bi se sprečili dalji incidenti i kako bi se osigurao miran suživot među svim građanima. Samo kroz otvoren dijalog i aktivno delovanje može se postići napredak i izgraditi društvo u kojem će svi imati jednake šanse i pravo na dostojanstven život.
